Prosvetni glasnik

Д-Р ХЕВРПК ШДИМАН

125

сак, да су ми вреле сузе покапале несретно лице. Три пута је он понављао ове стихове п ја му то платих са трп чаше ракије од оно мало Фенига, пгго беху сва моја имовина Од тога дана не престајах молити се Богу, да ми да среће, да једном II ГрЧКИ ИЗуЧИМ". У овој служби провео је Шлпман пет п по година. Дижући једног дана некакво буре, толико се усиљавао, да нропљуиа крв, те мораде напустити дотадашњи посао. Пешке је отишао у Хамбург, али ту не могаше ништа озбиљпо да радп, због слабог здравља. Продао је свој једини капут, да купи вунени покривач. Хтео је да куша срећу у новом свету, па с тога као лађар отисну се на лађп „Доротеји" у Венецуелу 28. новембра 1841. Ужасна бура ноћу икмеђу 11. и 12. децембра те псте годпне баци пм лађу на низоземску обалу. Тешком муком спасао је он свој лшвот. Милостивп људи помогоше му, да дође до Амстердама, где болан мораде да потражн болницу. Кад је ^здравио, добри људп осигураше му место писара у једној великоЈ радњи, и од тога тренуткч настају Шлиманови сретни дани. „Никада, велп он, не врших посао, бпло да је киша пли сухо, а да не имађах књижпцу испод руке. Чекајућп иа колти, ја читах и у памети понављах задатке". Годпшња му зарада беше 800 динара. Становао је на тавану једне велике куће п пдаћао месечно осам Франака, а ручавао за шеснаест Фенига. Ова га је невоља нагнада да учи. Навикавао се најпре да депо нише, а посде је пзучавао стране језпке за практичну потребу. Он их је савдађивао по својој особитој методи. »Дуги пут граматичких оудија, ведп Милхефер, ннје му се допадао. Читати, бележитп, потпуно изучити текст, то је тајна његовог успеха". — „Нпје се мучно граматичким правилпма, тврди Бг. Саг1 бсћисћагсИ, па није ни преводио. Само је на глас читао и писао кратке задатке, које му учитељи поправљаху и он их учаше на памет. Тако је јачао своје памћење, које јепостало необично. Тодико је у учењу језпка папредовао, да је посебпце за ходандски, шпанскн, португалски и талијански утрошио само по шест месеца". Пријатељ н сапутник Шлиманов на пољу тешких научних истраживања, др. Рудолф Вирхов, овако опет карактерише Шлимана: „Био је необично даровит у савлађивању туђих језика. Скоро нема језика у Европи, који Шлиман не би говорио, чптао и писао. У 56-ој годинп он је већ знао осем немачкога од ђерманскпх језика : холандски, инглескп, дански и шведски; од романских: латински, француски, талијански, шпанскп п португалскп; од словспских: рускп п пољскн ;

од јелинских: стари и нови грчки; од оријенталннх: арапски, турскп и јеврејски, носледња два несавршено. Он је са нет шест људи разне народностп могао говорити па њином језпку у једно исто време. У Паризу, Л.ондону, Грчкој, Мадој Азији и Јегипту, свуда беше спреман, да на њпховом језпку држи говоре. Тумача би потражио само за језпк коиски. Имао је дара да учи језике, али то није хтео ннкада да призна. Хтео је само да нокаже, како је многе језике изучио, да би се и други на њ угледали. У својој биограФији у делу „ Шоз", Шлиман је то јасно казао и нарочито јесада, вели Вирхов, вредно скренути пажњу на овај његов прпмер, када је реФорма средњнх школа на прагу. Шлиману беше стало много више да похвали свој метод, но да истакне способност. Према томе он је мислио, да је његово памћење слабо, али да је системним вежбањем стекло сигурност и обим, којим је доцннје задивио свет. Слободно се може рећи, да Шлиман потцењује своју снагу, ади му се мора признати : да је као самоук методом и гвозденом ревношћу савладао најразличније језнке, обогатио се множином речи, што је учинило, те се у сваком правцу живота брзо и корисно могао помоћи". „Познато је како лако разумеју деца у првим данима живота два илп више језпка и навикавају се да уче без нарочите науке, само вежбањем. Шлиман, као дете, није могао да изучи осим латинскога ни један језик више. Он сам Јврди, да је и датински заборавио, кад његовом оцу одузеше свештеничко место, те му иородица допаде невоље. Као трговачки шегрт, Шлиман се мораде одрећи сваке науке- Године су пролазиле. У 19. години дође у Низоземску и овде нрвп пут савлада један језик, но тако, да се њиме служио кроз цео живот. Кад је на Хисарлику требало исплатпти радипке турске и грчке, Шлпман им је рачунао на холандском језику. Као сензал и књиговођа у Амстердаму, Шлиман отпоче изучавати и друге језике, као инглески, а кроз нет годнна: Француски, шпански, нортугалски и грчки. Како је он то савладао, показао је у в Шоз"-у. Шдиман је обично почињао потнуним изучавањем какве добре књиге, посде се старао, да мале задатке пише на страном језику и да их на памет изговара". ,0 граматици, изузевши декдинације и коњугације, није хтео да зна. Изучавајући практично и не знајући радио је као мала деца. Важно је да се зна, како је изучавао речи. Узео је Фенелонова Телемака, којн му је служио као чптанка за изучавање Француског језика, за превођење руског и учење тога језика. Два пута је пажљиво прочптао на ново-грчком превод „Павла и Вирђиније", који