Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСГАВА

126 је текст знао Фр ;шцускн од речп до речп, без речника давао смисао речпма и новогрчки изучио". „Много што шта, настакља Вирхов, што Шлиман причаше о свом учењу језика, чини се немогућно нама шкодованима, што кроз девет година учења у школи не можемо да савдадамо никакав стран језик. Али ја могу о томе најмање да сумњам, и ако ми се дозволи и примером ћу потврдкти". Ми ћемо с драге воље потврдити ову изјаву Вирховљеву, али за друго место, овде нам се ваља ностарати, да наставимо Шлпманову биографију. Фирма „В.Н. ЗсћгбЛег е1 №", у којој ПЈлиман беше ппс&р, трговала је са Русијом, а скоро нико од њих није знао рускога језпка. Шлиман нађе некаквога Јеврејина, који га за четири Франака недељно отпоче учити томе језику. Али суседи се његови побунише, јер им је сметао говор њихов^ и он мораде напустити стан, но изучи језик. У 24. години Шлиман постаде агенат ове трговачке куће у Иетрограду. Тада је већ премишљао, да изврши своју намеру још из детињства, да доведе Мину Мајнке. Али како га је то жалосно дирнуло, кад је сазнао, да се она удала за другога, пре кратког времена. Он је сада уложио сав свој труд у радњу свога господара. Кроз годину дана постао је самосталан трговац. Трговао је чивитом. Године 1850. отпутовао је у КалиФорнију и стекао право американског грађанина. Кад плану Крнмски рат, трговао је са убојнпм материјалом. У 36. годннп Шлиман је био већ тако богат, да је могао да путује у Данску, Шведску, Италију, Јегипат, дошао је у Атину, и већ хтеде да се упозна са земљиштем Итаке, али се поврати због парпице са руском владом. Сада је Шлиман привремено наставио трговину не само са чивитом, но и са памуком и тејем. Од маја до октобра 1860. године увезао је 10,000 000 марака еспапа. Кад се у децембру 1863. год. сврши његова иарница са руском владом, оставио је своју радњу и више је се није прихватао. У Русцји је отпочео учити стари грчкијезик по познатој својој методи, и тај и ново-грчки доцније потпуно је савладао. „У говору, каже, МилхеФер, често је Шлиман употребљавао ново-јелински. Његова многобројна писма што их ја имам, без погрешке су писана старо-грчким, али се опажа нагињање ка византнском језику, с тим и жеља, да се одговори сувременој потреби". Шлиман већ беше тако богат, да је од пр^хода свога капитала могао да предузме огромна откопавања, да штампа п хонорпше своје књиге у

Француској, Инглеској п Амерпци. Ову жељу своје младостп ночео је остваривати у 50. години. Али пре тога Шлиман хтеде да путује око света. У пролеће 1864. године оде у Картагу, Инђнју, и више месеца задржаваше се у Хини и Јапану. За педесет дана вожње одатле до Америке преко Тихог океана написа прву књигу: „I.а Сћте е1 1е Јароп", коју је штампао друге године у Паризу. Године 1869. објавио је књигу на Француском и немачком језику : „Шгака, с1ег Ре1ороппе8 иш1 Тгоја". После опет пође на пут, п 1869-ту скоро сву проведе у Савезним Државама. Први покушај на откопавању предузе Шлиман 1870, године. У Троји је открио на 16 стопа дубине прве зидове, и због тога, што не имађаше довољно људи за рад и дозволу од турске власти, да тај посао може радити, напусти га и продужи тек под јесен 1871. године. И тада није могао без нрекида да ради. За 80 његових радника не беше места ни средстава за изношење земље и другог којечега. 24. новембра нрекинуо је посао, који за њ' беше веома утешап,јер наиђе на неку зграду, која по свој прилици беше саветничка кућа нове Троје. Преко зиме Шлиман се спремаше за рад, који настави у марту 1872. године. Тада цмађаше једног инжењера и 100 — 150 радника. Најстаријн зидови Троје беху откривени, поједини раскопани, али се још није могло сазнати у каквој су вези. Нађен је један леп комад метопа са грчкога храма, чији рељеФ представља сунце што путује. Рад је прекинут 14. августа, а настављен друге године, 1873. у Фебруару. Хладна ветровита зима веома је сметала радницима. — „Ноћу, вељаше Шлимаи у шали, не бисмо се имали чиме загрејати, кад не бисмо били одушевљени великим делом за откриће Троје". Ове године беше срећан. Откона велику југозападну капију и, близу градског темеља, чувено големо благо: много златних и сребрних ствари : посуђа, оруђа, оружја, накита и т. д. Шлиман је то око подне спазио, и кад његови људи беху на одморишту после ручка, он и његова жена потрпаше у њену велику мараму нађене ствари и прикрише их; јер да су то јавно радили, морали би са турском владом да деле. По свршетку овогодишњег рада Шлиман је већ могао да штампа у Липиској своје дело „Тгојашвсће А11ег1ћишег" и атлас са 218 таблица. Овом књигом уздрман је темељ старој теорији, по којој је Троја што п Бунарбаши. Али Шлиману много замераху, што већ похита да изрече свој суд: да је нађено благо „благо Пријамово", да је голема палата „Прија-