Prosvetni glasnik

\

ћегп Сат8 тИ (1ег ВесИпаНоп егпев ЗиђаГапН^з тИ С0П80П. 81;атт ићегетвМтт!;, (1:188 зотЈС т ОпеСћ18сћеп сЈје 1- 81атте пасћ ејпег аћ§евопс1ег1;еп Ве]1ап(11ип§ §егас1е2и зсћге1еп. Уег§'1е1сћеп лу1г с1а§е§еп сИе БесНпаИоп уоп ћозИв (Г- 81атт) тЈ1 пох (сопз. 81атт), зо ћеггасћ! ^оШоттепе ГЈећегегпаИттипд, тап тиак1е пиг §1аићеп, ез тиззе с1ег 2ећпјаћп §е Кпаће с!аа вргасћлуЈвбепзсћаГШсће бгаа луасћаеи ћбгеп, с1а88 с!аз I 111 ћовИђиз 81аттћа11;, с!а8 г т посИђиз тсМ 81аттћа11; 181® 1 ). 6) На поменутом састанку Филолошке секци.је аустријских средњошколских проФесора рече ироФ. 81Ш, који је иначе пријатељ основинске теорије, ово: »АпсЈегзеИз ћа11е 1сћ е8 пјсћ! §апг 2луескта,881§ 1П с1ег 8асће гилуеИ ги §ећеп ипс1 с!еп 8сћи1ег тИ ге1п 1ћеоге118сћеп бгаттеп ги р1а§еп ( ћотоп, тоз, риЊГз). Ез ћапс1е1(; 81сћ гиегз! ит Е1прга§ип§ Лег Рогтеп ипс! ез луигс1е бопз! ејпе Уегдајггип§ е1п1ге1еп. Ег зо11 пиг кеппеп 1егпеп етеп 81атт ћотт, тог, ри1уег. Егз! т с1ег глуеИеп С1аз8е, л^епп сће Рогт §ап2 81сћег 181, ос1ег т с1ег с1п11еп копп1е тап е8 луа§еп, аиГ с1еп 81атт гигискги^ећеп. ОћпеМп пе1§1; с1ег Рптапег ги Рећ1егп лу1е потетз ћт, ипс! пип воПеп ллаг с1еп ЛпГатгег ићег сће Вгискеп ејпез уи1по818 , уи1пезг8 аи уи1пеНа Гићгеп!" 2 ). 7) На великој школској конФеренцији, што је месеца децембра год. 1890. држана у Берлину, били су најодличпији и пајпризнатији школски људи иемачки, на број 44. Кад је на овој конференцији једап од чланова напоменуо, како је овде онде слаб успех у језику латинском, рекао је директор хајделбершке гимназије ГЈг. Оеогд ТЈћИд, од којег Немци искусниЈег дидактичара пемају, између осталог ово : »1сћ ти88 8а§еп: \Уо с1а8 ЕаГетЈзсће ги всћлуег 181 Гиг пеипјаћпде Кпаћеп, с1а \\'1 гс 1 ев ги 8сћл\ег §етасћ! с1игсћ Гаксћеп Ве1г1ећ (2и81тшшп§). Ез с1ег Гаксћеп ВеГпећбЛУеЈзеп ете §то88е .Меиге 1111(1 Уег8сћ1ес1епе Аг1еп. Мап капп сће 8асће 8сћ1есћ1ег шн1 8сћНттег тасћеп б,игс! i Негетпећипд ђоп Е1етеп1еп Лег Зргасћ^гззепвсћаЏ, сИе тсМ гп Леп Е1етеп1агип1еггГсМ дећбгеп. Ваа ћа1 2. В. ГЈаПшапп З ј §е1ћап с( 4 ). 8) ПрОФесор Јниверситета у Инсбруку, Бг. РгГеЛпсћ 81о1г, познат је као класични филолог првс комиетенције и као велики пријатељ н зналац основинске теорије; наиисао је по овој теоријн науку ') Ветегкипдеп ги РгоГ. Бг. Аи^. ЗсћеЈпсНегз, 1а1. Усћи1§гашта11к уоп Каг1 8сћтШ, \\'1еп 1890, р. 25. г ) Ое8(;егг. М1Ие18сћи1е, 1890, р. 233. 3 ) Латманова је школ. лат. граматика израђена, као што је иознато, сасвим ио осн шинској теорији. 4 ) Уегћап(11ип§еп ићег Бга^еп (1е8 ћоћегп 1Ј11(;егпсћ18. Вегћп 4. Иб 17. Бес. 1890. ВегНп 1891, р. 168.

ОБЗНАНВ 133

о латинскнм гласовима и облицима '). 11а ево како он завршује оцену малог Шулца, који неКе да зна за основинску теорију не само у деклинацији, већ ни у конјугацуји : в У1е11е1сћ1 181 ез с1аћег ће&аег, посћ егпе 2ег1 1апд ги иаг1еп ипс! с1а11п егз! сНе то1181апсН§; §ек1аг1еп Ке8и11а1е с1ег луЈзбепзсћаГШсћеп Рогвсћипд' 1п сНе 1а1ет18сће 8сћи1§гатта11к етгиГићгеп." 2 ) И т. д. и т. д. Па поред оваких Факата, као што су Факта, поменута под 1) и 2), и поред оваких мишљења, коЈима се осповано доказује, да се почетпику у језику латинском само непотребне тегобе чине обрадом треће деклинације по основинској теорији, ипак госп. Павец није хтео више чекати, већ се решио , да у трећем прегледаном и покраћеном издању своје латинске граматике обради 3. деклннацију „па гпапв^уепот 08110уи а или ио основинској теорији. Моје јо мишљење, да је госп. писац том изменом у књизи својој гимназистама у Троједници отежао учење латипске деклинације, и с тога ја преносим истпна иовољни суд свој, који сам у Гласнику Срп. Уч. Друштва изрекао о 1. и 2. издању латинске граматике г. писца, и на 3. издање, али га не иреносим и па 3. деклинацију, како је у овом трећем издању израђена. Да ли имам право, кад то кажем, нека пресуде стручне колеге. Ево мојих примедаба на пишчеву трећу деклинацију у 3. издању. I. 25. А, I. „Коп80пап18ке овпоуе сПе1е 8е : 1. па овпоуе, које ргауе погшпаИу ђег рас1е/по§а па81аука з (ђегагдтаГзћг потгпа1тЈ; 1о зи оапоуе па: 1, 1*, П, 8.® — Да се ови термини »ћегв^та^зк!* и «81§та18к1 <с пз грчке граматике, и то из науке о глаголским облицима унесу и у латинску граматику, и то у трећу деклинацију, предложио је директор једне бечке гимпазије, Вг. I. Ниетег. У својој реценсији на 2. издање Голдбахерове латинске граматике, коЈе је изишло год. 1886., рекао је он ово: 1сћ 8сћ1а§е ги \ 42. с!ег глуеНеп АиГ1а§е гиг Е,е§е1: ,) 1)1е \Уог1ег тИ сопаопапИзсћеп 81аттеп гегГаПеп л^чесГег I. т 8о1сће, сНе с1еп Мотт. оћпе 8 ћ11с1еп, 1 ' сНе Еп18сћа11ип§, гезр. Вепеппип§ аагдтаШсћ, гиг Го1§епс1еп Аћ1ћеИип§' с1еп Тегттиз агдтаИ&сћ уог , луос!игсћ сНе Ке§е1 уегетГасћ! ипс! ет лу1сћП§ег ТегтЈпиз всћоп т с1ег ега1еп С »88е оћпе Миће ет§ећиг§ег1 \ у 1 гс 1 3 ). Три године касније, год. х ) V. у Нап<1ћисћ с1ег к1а8818сћеп Аиегкитз-АЛЧбвеп8сћаГ4, ћегаив^е^ећеп уоп О г. 1гчап Ми11ег, Егвкег На1ћћат1, р. 127—239. 2 ) ХеИзсћг. Г. с1. оез1;егг. бутп., 1887, 8. 542. 3 ) 218сћГс Г. (1. оеа1егг. Оути. 1886, 8. 278.