Prosvetni glasnik

135

слога, а нпр. тишшр основа од три слога, то поменути назив в У1§е81о2пе озпоуе" треба заменити овако: „основе од диа или више слогова. 4 Ено, као што видесмо, и Голдбахер каже : „ггуег — ипс1 тећгзИМде 81атте." I 25, А, II, 2. »Овпоуе дгскШ песч ос1ђасији и поттаИуи кгајпјј §1а8 I; п1 12рас1а и потта1луи 12ргес1 «: аетдта аетдта^-Гз 2а §чзпе1ка; Хепорћоп Хепорћоп1-Г8 Хепорћоп!;, дгд а8 дгдап1-га §огов1;ав. (( — Полатињена грчка пеић-а на та, чија се основа свршује на 1;, и која творе номинатив без наставка 8, ваља иренеш у \ 25, А, I. А грчка пот1па ргорпа на шг §:еп. шргод и огтод, као Хепорћоп, Бштес1оп, боље би онда бпло препети у „зНошЉи дгскјћ 8атое1;а\ г п1ка, 11 и то у § 56. I 25, А, II., 2. Орагка. „Од тегсеа, Ггађез, игђез 11(1. роз(;а1о је тегх (гоћа), Јгађв (§тес1.>), игђа 1§тас1) Ит, к1о је е ргес! 8 пе81;а1о. Овпоуе оујћ пеш зуг6ауа1е аи зе 1акос1јег па г , ос1а11е 1 §-епшу1 тегсшт, 1гаШит, игћшт. I озпоуе па п1, пс1, г1 ппа1е аи 12ргуа оаиоуи па х, с1ак 1е: топН, д1апЛ1, рагН, 0(1а1;1е 1 §-епШУ1 : топИит, д1апсИит, рагИит 1 рпз1оу рагНт. " — По овој оиасци учи ученик пре свега, да су речи тегх, игћа постале од тегссз, игћез, да су дакле управо основе на -8. Ниједпа од познатијих страних граматика латпнских, које су мање нли више по основпнској теорији израђене за гимназије, као нпр. Шајндлерова, Голдбахерова, Коциолова, Отегманова, ЛандграФова, нема те напомене. Има је ШваЈцер-Сидлерова граматика, али то је ет ОгипДпвз Гиг ЦшуегзНГИвУогЈезип^еп, (1ег ([апећеп аисћ Оутпа81а11ећгегп ипс! вкгећаатеп ге1Гегеп 8сћи1егп -шИкоттеп зеЈп с1игГ1;е х ). Шта даље учи ученик из ове опаске? Учи, да „ви зе озпоуе оуШ Г1ес1 зугбауа1е 1;ако(1јег па г." Но и у 1. опасци \ 29, 4, где је умесније, назначено је, да се овим „8ато81;аушкот 8Уг6ауа1а 1гргуа озпоуа па г; з^о^а је 1 §епШуп! 8уг §е1;ак - гит Са свим је дакле излишна ова оиаска уз \ 25, II. А у толико је излишнија, кад се на ум узму још ове околности. По $-у 11., у коме има ово правило: »Овпоуа гагаМга ве пајћо1је и депШуи р1ига1а, јег б!о 081аје кас! 8е оЉаш јјсп Ш угп па81ауак, шоге 8е и оћсе атаЈгаИ озпоуот: 1ако је ос1 депШуа гапагит, согпогит гит пав1;ауак, а озпоуа гапа \ согоо/' јесу нпр. тегх тегс1-ит, игћз игШ-ит вокалске основе (основе на -1). А по § 25, II, у коме има нравило, које гласи: „Копзопап^вке озпоуе <Ие1е зе II. па овпоуе, које ргауе погтшШу рп(ИеУ81 08П0У1 рас1егш пма1;ауак 8; ') ОгаштаМк <1ег 1а4е1Ш8сћеп Зргасће , ћеагћеиек уоп 1)г. НеЈпг1сћ Зсћгоеггег-ВШег ип<1 1 )г. А1Јге<1 8игђег, 2. АиП., 1888, р. 82.

1о 8и оапоуе па ћ, р, с, (1, и по \ 29, 2, где се игћз игћ-18, тегх тегс-18 итд . називају „аатоз1;ауп1с1 8 (1уа зид1 автћа ргес! па81а\ г кот", јесу ове речи консоиантске основе. I 25, В, I.: „Оапоуат пес1 тшћода 1 Ћепвћода аро1а рг1(Иеуа 8е и поттаПуи 8, рге(1 којпп зе зато§1автк г сез1;о т1епја и е; п. рг.: озпоуа спл пот. сгиг 8 (§гас1јатп), озп. пић1 пот. пиђ 68 (оћ1ак). (< Да 1 у е прелази, није никаква реткост; то бива не само код неутра (шаге осн. тап), већ и код речи, које творе номинатив са 8 (тИез, осн. тПИ); али да ! у § прелази (поћбз, осн. пић1; с1ас!е8 осн. с1а(1ј итд .), лако је рећи, али није лако доказати '). I 25, В, II. „озпоуе г1ес1 агеЛпјед а аро1а т1еПЈаји и поттаИуи кгајпј1 зато^азтк I и е, а 8 јт 8е пе ргШеуа, п. рг.: овп. таЛ пот. таге (тоге). К АпЈтаН, уесИгаћ, са1сап, ехетр1аг1 итд . јесу као год и таг1 »озпоуе пес1 вгесћгје^а вр Ла па - г ; (< па да ли и оне »гтепјаји и потта1;1уи кгајпјј нато§1а8шк г и е ? (< Што на стр. 15. има напомена: „8атов1;а\гтс1 па а1 -а И8, аг -а гГ8, 12ргуа рис1аутс1 па -18, -е, зкћтјаји се као шаге п. рг. апГтаЈ -аИз 21Уо1;1пја, аћ1. аттаИ пот. р1. аттаИи ^еп. а тта!шт, (< то ни учитеља ни ученика не би одвратило, да из горњих речи не изведе поменути закључак. За то би горње правило требало да гласи од прилике онако, као што читамо у Коциола: „сИе КеШга (<1ег 81атте аиГ ј) уег-№апс!е1п јттег <1а8 I т е; сћевев -шгс! аћег ће1 (1еп тећгзПћЈдеп 81аттеп аиС аћ ип(1 аг! 81е1;8 аћ^е^огГеп ип!ег Усг1шггип§ (1а8 а. ((2 ) или као што читамо и у Бертлинга: „сће ип^езсћксћИ^еп аиГ -1 уег\уап(1е1п с1а8 1 т е : тап \\чгс1 таге Меег; сће аиГ -аћ ип(1 ап ■»егГеп (1а8 1 ић ипс1 уегкиггеп (1аз а: аттаН \\игс! ап1та1 Т1Пег, са1сап \\1гс1 са1саг 8рогп ((3 ). Или да је макар и овако написано то правило, као што читамо у Аатман-Милера: ,,с!ег ^ т от1па1 Пег Кеи1га уегшапЈеН пптег 1 т е (таге, сићПе); сћезеа е \\'1гс1 аћег уоп Пеп тећгвПћцЈеп КесШЈа тН; уогћег^ећепПет а1 ос1ег аг §ел\'оћпПсћ аћ§е\\огГеп (атта1, са1саг) (( 4 ). I 25, В, II. Ора/ка. «Шес1 8 озпоуот па -Г з1;арајис1 депШ\п1 паз1;а\'ак -18 8 кгајпјт г ос1 озпоуе ппаји и депШуи коНко а1о§ОУа коНко 1 и поттаИуи, 1е зе 2о \и је (1пако81о2пе (рап8у11а1)а); и. рг. пићез, пић18; пес1 рак 8 обпоуот па ни<4 '1аншк ') Г. Ветегкип^еп ги РгоГ. Бг. Аи§. 8сће1пс11ргб Ш. Зсћи^гаттаИк, р. 38. 2 ) Ба1;ет18сће бсћи^гаттаИк уои Негпггсћ Ког*о1, Рга^ 1884, 8. 21. 3 ) Ба1ет1бсће Еогтеп1ећгг'ГигСгупта81епип<18сћи1еп, ћеагћеће* уоп Б г. 0. ВегШпд, 8. 11. 4: ) Киг2§еГа88(;е ШетГвсће бгаттаМк уоп Бг. Ј. ЈјаМтапп иш1 РгоГ. П. X). МпИег, 6, АиГ1а§е ћезогд! уоп Бг. Н. ^аИтапп, ОбШп^еп, 1^90, 8. 12.