Prosvetni glasnik

136

КРИТИКА И ВИБДПОГРАФИЈА

таји и §епШуи У18е б1о§оуа пе§о и поттаЦуи, 1;е ве 20\и пејеЛпаковШпе (ЈшрагчвуПађа) п. рг. сотев сотШв''. Пре свега бих приметио, да би место „пееј 8 овпоуот па -г 81:арајис1 јуепШут паз1;ауак -гв 8 кгајпјјт г 0(1 озпоуе јтаји јМ." боље било рећи: „гЈесЈ 8 озпоуот па - г 81арајис1 оуо 4 (или: овај завршни покал основе) ва §-епШутт паз1аукот -гз јтаји Ис1. <( А сад још ово. Кад би нпр. речи ашта1, 1гЉипа1, \'ее!%а1, ехетр1аг, ри1утаг, којима је основа на г, гласиле у ном. синг. ап1та1е, 1гШииа1е, уес!|§а1е, ехетр1аге, онда би доиста било свакоме јчсно као сунце, да су то рап8у11а1за. Али пошто им пот. 8т§\ гласп а-(-ш-|-та1, (ггг—[— 1 ји па1 и т. д., који има дакле три слога, а генитив а—|— II1 —|— та —(— Пз, тес-ј-И-ј-^а-Шз итд., који има четири слога, онла је доиста чудно учити, да су ашта1, уес!1Е;а1 итд. „пес1 јес1пако81охпе (рагЈзуПаћа).« По мом је мишљењу са свим коректна ова приме.тба проФесора ЗсћеикПег-а : »сИе 8и1з81апИуа аиГ а1, аН8 ипс1 аг, апз 81пс! сНе етгј^еп ипд1е1сћвШ>1деп \У6г1ег, с!егеп 81атт аи! 1 епс1е1: аисћ 81е зтс! игзргипдНсћ д1егсћ& Нћј^; 81е 81П(1 патћсћ игвргипдПсћ Кеи1га уоп А^јесИуеи аи! 18, е; 2. В. уесП^а! 81еиег, уот А<1јес1јуит уесИ^аНв, е 81еиегрГИс1Ш§\ В1е уо11е, дШсћвИМде "Рогт 6пс1е1 81сћ аисћ гилуеПеп, зо ехетр1аге пећеп ехетр1аг, ашта!е пећеп ашта1, уесИ^а^ пећеп уесИ^а!''. ') На другу пак половину орагке, која гласи : „пеет рак 8 овпоуот па зи§1а8тк 1таји и §епШуи у1§е 81о§оуа пе§о и потЈпаИуи, 1е зе гоуи пејеАпаћовЊхпе (Гт-рапзуИађа) п. рг. сотез сотШз® прммегио бих ово. Ра1ег ра1пз, та!ег та1пз, Гга1ег Гга1г18 итд. јесу »пеет 8 оапоуот па 8и§'1а8пЈк К ; па да ли оне »1таји и §епШуи У1ве з1о§оуа пе§о и поттаИуи", и да ли су дакде в пејес1пако81о2пе а ? 0 тога бих ја био за то, да останемо при онакој деФиницији »јес1пако81о2шћ 1 пејес!пако81о2П1ћ пес1 (< , какву смо до сада учили, какву има у својој граматици латинској и тако обазрив писац као што је Раи1 Нагге 2 ), и какву је и г Павец имао у II. издању своје словнице: „Шем, које Јтаји и §епШуи 1оНко в1о§оуа коНко 1 и пот1па11уи 20Уи вејеАпаћо81от,пе (рапзуПаћа), п. р. пи-ђев оћ1ак §-еп. пи-Мв; пес1 рак, које јтаји и §епШуи У1ве 81о§-оуа пе§о и поттаЦуи, гоуи 8е пеје&паћобГогпе (ЈтрапзуПаћа), п. рг. со-тез ргаШас ^еп. со-т1-Ш х . I 26, 1. „ргИаутс! (рагИс1р1) јеЛпода 8ТГ8е1ка, 1. ј. рпс1аутс1, коЈ1 таји га зуа 1г1 го<1а вато јес!ап зуђвеЉк : ј'&Их §еп. (е1\сг8 8ге1ап, вге1па, 8ге1по ; 1едеш ^еп. ГедепИз сИајис1, којј, -а, -е, сИа'4 Није коректно рећи в рг1с1ауп1с1 (раг-Цсгрј) јеЛпо^а ') Р/а!;. 8сћи1§гатта41к уоп Бг. АидизГ 8сћегпб,1ег, \У1еп ипс! Ргад, 1889, 8. 12. 2 ) Г(а(;ет1бсће 8бсћи1ггатта1;1к уоп Бг. Раи1 Нагге, ВегПп 1885, 8. 8.

ВТгбеЉа; а за што није коректно рећи, казаћу мало ниже. § 26, 3. » О у! рг1с1ауп1С1 (1. ј. рг1Паушс11гоје§а вугвеЉа па ег, 18, е, као: асег, аспз, асге; а1асег, -сп8, -сге Нс1.) кпаји е ргеП г зато и поттаИуи 1 уокаИуи вт^иЈага тигко^а вро1а. 1ги21та 8е сеЈег, се1егГ8, се1еге ћгг; §еп. р1иг. се1егит & . Ове напомене, да §еп. р1иг. ос! се1ег гласи се1егит, није имао писац у II издању своје лат. словнице; а није је требао унети ни у III. издање, јер облик се1егит (м. се1епит) долааи као адјектив само на једном месту, и то код Целија Аурелијана (СаеНив АигеНапив). 1 ) Ген. плур. се1егит употребљава се само као 8ићв1.: 1гЉипи8 се1егит заповедник коњице. 2 ) Као §еп. р1иг. ваља дакле од адјектива се1ег творити сеЈегтт, а не се1егит 3 ). Овом приликом да споменем и то, да сам некад и ја у својој граматици имао ^еп. р1. се1егит т. се1ег1ит, али сам то већ поодавно изоставио као и други писци латинске граматике. I 26, 3, Орагка. »РгИаушга 1гоје§-а вугвеЉа ћцаћи јгргуа 1ако(1јег рпНаутга Луоје^а зугаеЉа, по казшје 0<1ћасше и поттаЦуи вт§и1ага тигко§а зро1а -18. 1^екоНко Јћ 8е и пајћо1јој рго21 паЈа/Ј 1акос!јег за Пуа вугзеЉа : ри 1ег, -1гг8, -1ге 1гио 1 ри1п8, -е ; 8Шев1ег, -(пз, -1ге витзМ 1 вгЊев^гГв, -е ; заЈпђег, -ђпз, -ђге г(1гат 1 8а1иђпз, -е; се1ећег, -ђпв, -ђге з1ауап 1 се1еЂгГ8, -е. <! — Први део ове орагке ,,Рп(1ауп1с1 — тигкод-а 8ро1а -Гб с< са свим нејасап и излишан. Довољно је : „ИекоНко ве>оу1ћ рг1с1ауп1ка 1гоје§а зугзеЉа и пнјћо1јој ргог1....* се1е1)П8, -е (< . I 27, I. „РпсћтНет (раг11с1рј) јеАпода зуг&еШа озјт отћ па х, гз, 718, шајиш га овпоуи 8и§1азтк, вкћтјаји 8е као 8ато81ауп1с1 8 копзопап^вкот 08поуот. Тако 1в1о вк1апјаји ве 1 ћотрагаГШ." „ Рп(1а\'пкл је&пода в^гве1ћа 081т ошћ па х, гв, П8 (< то су ргМаушга 1) на ћв и рв (н. пр. сае1ећз, торз), 2) на ез (н. пр. (И уоз ), 3) на оз (н. пр. сотров), 4) на из (само уе1ие), 5) на а г (н. пр. раг), 6) па ег (н. пр. раирег), 7) на ог (н. пр. тетог), 8) на иг (само ск;иг). Ниједнога партиципа једнога свршетка, који би се овако свршивао, нема. С тога дакле не ваља рећи в рг)с1а\тс1 (раг11с1р1) је(1по§а вУТвеЉа«, Ј ) БехЈкоп Дег 1а (;е1П18сћеп Л^огШгтеп, хизаттеп§ез(;еП(; уоп Р го Г. Б г . К. Е. веогдез, 1ае1р21&, 1890. 8. 124. 2 ) Се1егит а18 8ић8(;ап(;1У Лп(1е(; 81сћ М у . I _59, 7 ип(1 80П81; уеге1П2е1(; (Р. Нагге, 2(;8сћГ(; Г. (1. 6утпа81а1-ЛУевеп, Вег1т, 1886, 8. 357). СГ. и 1л(;. ОгаттаИк топ Бг. А. СгоШЂасћег, 2. АиГ1а§е, ЛЛ^еп, 1886, 8. 30. 3 ) Гигсе1егит 181 ге§е1гесћ(; се1егтт ш ИИеи. "УУепп с!ег &еп. р1иг. сеГеггит шсћ(; уогкотт! (се1еп ип(1 се1ег1а 8111(1 ћегеи^), 80 181 (Пез 2иГа11. ВекаппШсћ ћеде^пе! ја аисћ уоп таге (1ег §еп. р1. шг§еп<18 (Рг18С1ап сШег1 аиз МаеУ1и8 тагит!) ит1 тагЉиа пиг Саеа. ћ. §. V 1. М. I. 261 и. 417, \Уа &епег, РћП. ВипЉсћаи III 8р. 824. (Нагге у 21;8сћГ1 Г. (1. СЛУ, 1886, 8. 357 и 2(;зсћГ(; Г. Л. 0\У, 1889, 8. 665)^