Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЈШШОГА ПРОСВЕТНОГ САВКТА

186 Да ли писац сматра и ове разломке, као двогубе разломке ?! Одељак XXXVIII носи наслов: Литералне (оаште) једначине. Љггералне (?) једпачиее; откуда лп ппсац нађе овај иазив ? ! Сигурао опет у каквој немачкој збпрци. Те литералне једначине у Алгебри стр. 83—87 писци називљу аогодбене једначине. Ја бих се радовао, када би ппсац избегао ове веподесне, да не речем чудновате, назпве, пошто се њима ни у колико не обележава оно што се хоће. На завршетку да напоменем, да је нужно да сам пнсац држи коректуру, или онај кога он одреди. То је нужно с тога, што би се п прп штампању могло учпнити доста зпатних испрапака. Тако задатак 5 (III одељак) прецпзнпје поставити, пначе је неодређен; задатак 4 (IV од.) преместити у У одељак, где му је место, а десети и седми да дође пре 6, 8 п 9 задатка, од којих су много простији. Даље задаци 1, 2 и 3 (XIII од.) псти су, као и задаци 4 и 6 у истом одељку. Овакове и овима слпчне исправке, лако се могу исправити при кориговању. Кад је се писац већ држао поделе и реда у Алгебри усвојеног, добро би било п одељке 1 ј \ I до Т.ХХУ уредити у ономе реду у коме су н иоједине партије, на које се ти одељци односе, пзложене у Алгебри. Корпстим се овом приликом, да се захвалпм Главном Просветном Савету на пажњи и почасти коју ми је учинпо. 1. јуна 1892. год. у Београду Мијалко В. Ђирић, проФесор Велике Шволе За овим је прочитан о овоме делу и други реФерат од г. Ст. Давидовића, проФесора, који гласи : Главном Просветном Савету. По жељи Гл. Просветног Савета прегледао сам „Збирку алгебарских задатака, за IV. и V. разред гимназија и реалака прпредио В. Димић, проФ. математике у I. беогр. гимн.", и част ми је изнети овде своје мишљење о том делу. Као што г. Димић сам каже у предговору, ова је збирка удешена према „Алгебрн" коју је он прошле године израдио у друштву с г. Ср. Ј. Стојковићем, и о којој сам имао част реФеровати Гл. Просв. Савету. И ако сам тада, поред других врлиеа тог уџбеника, навео и велики број одабраних примера и задатака за решавање, сад тек могу потврднтп да је тај уџбеник овом збирком алге-'

барских задатака добио своју савршену допуну; јер ће у овако богатој збирци и учееици наћи велики број подесних задатака за самостално решавање, а и самом је наставнику олакшано, да буде при избору школских и домаћих задатакаметодичан. Број задатака у овој збирци, како тежих тако и најлакших и најпростијих, толики је, да ће имати избора и најспособнијп ученик, а и слабији ће ученици у толико јасније разумети алгебарска правила, у колико се више буду вежбали у примени тих правила на решавање алгебарских задатака. Поред многобројности ова се збирка одликује систематским распоредом и разноврсношћу задатака, а педагошки Је онравдано, што је код многих задатака стављено и решење. Многи су се наставницн и до сад служили нознатпм збпркама Бг. Е. Вагс1еу-а и Не188 -а, али ће сад бар сви добити збирку, која ио свом богаству, по јасноћи и ирегледности означава дидактички напредак у математичкој настави наших средњпх школа; с тога ова збирка и заслужуЈе пажњу свију стручњака, и ја је преиоручујем за школску потребу. 20. јуна 1892. год. у Београду. Стеван Давидовић, проФесор. Савет је, усвајајући мишљење г. г. реФерената, одлучио: да је ово дело добро израђено, али нпје неопходно потребно као обавезна ручна књига за ученике, пошто у алгебри има за њих довољно задатака. РеФерентима је одређен хонорар, и то г. Мијалку Ћирићу педесет (50), а г. Ст. Давидовићу трпдесет (30) динара. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 544-ги 16. октобра 1892. године, у Београду. Били су: аредседник, Стојан Марковић; редовни чланови: др. Мил. Јовановић-Батут, Тз. Козарац, Ђ. Милијашевић; ванредни чланови: Ж. Милосављевић, Ђ. Станојевић , Ј. Миодраговић, С. Антоновић, и Ст. Ј. Николић. Пословођ Мил. Марковић. I Прочитан је и примљен записник 543. састанка, II Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених послова, од 14. овог мес., ПБр. 14,354,