Prosvetni glasnik

264

КРНТИКА II ВИВЛИОГРАФША

дакле првим речима и о првој и о другој и о четвртој и о пстој 8к1опШ назначено, па тто се свршују речи ове четири деклпнације у номин. синг. (М 16, 19, 40, 45), онда је исто тако треба.ш и првим речима о трећој 8к1опШз1 пазначити, на што се свршују у ном. сипг. речи ове деклинације, требало је т. ј. назначити, да се свршују на самогласнике а, е, 0, и на сугласнике С, 1, П,Г, 8, 1, X. Иеправка. На стр. 134 напоменуо сам, да Герт и Кеги у својим грчким граматикама пемају термииа а 8Ј§та1Л8сћ" и а а81$»та{]8сћ». Немају их истина у конјугацији, али их имају у ^еклинацији. У Београду, месеца септембра 1892. г. Ј. Туроман.

ТНе Пога <1ег Ва1капћа1ђ1П8е1 шк1 <1егем ВеЛеи^ипс; Јиг <Пе (*<!8с!пс11(е <1ег Г1'1ап/еп \ге11 уоп Вг. КгсћагЛ К. V, Ше1Шет. Шгампапо у: МопаЂвМШег с1ев \У1ккепкс11а1'Шс1]еп С1иђат \У1еи XIII. Јаћг^ап^, Н. 11. 1892. године. Ово иредавање, чији натпие горе исписах, држао је др. Ветштајн 10. децембра 1891. године (по новом) пред бечким ученим клубом, у чијем га је гласилу и саопштио, Пошто се тема тога предавања односи иоглавито на наше земље, бићу слободап да садржину предавања бар у грубим потезима у кратко прикажем. Главна мисао самога предевања је та да побуди што већу пажњу аустријских ботаничара и да задобије што вишс аустријских учењака за испптивање Флоре Балканскога полуострва и поједппих његових области. Олика, коју данас површина наше земље даје географу, у глапноме је израз њене историје, а то се но наособ да примепитп на биљни свет, који цокрнва земљину иовршину, јер данашњи створови треба да су речи њене историје. Флора сва^е области, свакога краја, приказује у многим појсдипостима спомепике већ одавна тротеклог времепа. Биљне врсте, њихова судбина и нромене а нарочито њнхови узајампи односи, палазе свог израза у облику и расположају предела на ком су пастањснп Биљчи су облици наследни а нпсу стални. Они сс прилагођавају приликама те тако постају варијететн, јер знамо да се нови биљни облици могу произвестп из већ постојећих а сличних створова. Већ поста.ш варијетети могу сачувати ту, прилагођењем задобивену, белегу па јс прснегп као сталну ознаку и па иотомке своје, а тпме се онда ствара нова биљна

специја. Дакле паслеђе и прилагођење су најбптнији чиниоци при образовању нових облика. После ове нлпомене писац ставд >а ово питање: „Где треба тражити ирастаниште оним биљкама, које данас усиевају на земљишту средње Евроае, тде се данас налазе оне биљке које су ираоци ових данашњих ?« И одмах одговара да: «Упоредна морФологија на то гштање не даје никаквих одговора. У опште, с чисто ботаничког гледишта не може се казати: која је Фела старија пли пајстарија у својој омеђепој областн. Ну, да би се на постављено ннтање одговори.ш као што треба, мора се потражити помоћи у које друге науке, а понајпре ће нам у томе помоћи Геологија.« Овде нас писац нодсећа на историју наших биљака за време терцијера, када је у Европи уништена дотадашња вегетација. иКрајем тога доба морале су се многе биљке образовати, које још н дан данас налазимо; па и чланање Флора морало је се још тада вршити, особито у Флору внсоких н ниских Алпа. Паступ првог леденог доба, за време дилувијума, уништи ову терцијерпу Флору у већем делу средње Евроие. Биљке, које за време терцпјера успеваху, или са свим изумреше или се повукоше на југ. А при том повлачен.у биће д г су трп велика полуострва јужне Европе иостала особита места прибежишта — многим биљкама, које у терцијерној средњој Епропн становаху. А међу овим полуострвима , без сумње, Балканско полуострово заузнма прво место, како по велпчини тако н по многострукој различности обличја свој е површине.« „У току дилувијалног времена продираху многе биљке с југа Европе оиет у оне области средње Европе, које постадоше биљном успевању повољније; па и при овом поновном пасел.авању особито велику улогу пграло је Балкапско полуострво. Не толико што садржаваше највеће богаство у биљним облицима, колико с тога што при.шке биљном распростирању са Балканског нолуострва у области северно п источно од Алпа много иовољније беху пего за бпље Апенипског полуострва, јер овима иуте пресецаху огромни Алпи.' 1 Даље, данас се са великом вероватноћом може сматрати: да је средња Европа у току дилувијалног времена прежпвела једну епоху, за чије су време владале овде са свим сличне климатске прилике, какве данас у домашају понтијоке или црноморске Флоре налазимо. У ово доба када се у средњој Европи простираху степски предели, а у брдским крајелима се иалажаше Флора, која беше много сличнија Флори што дапас покрива брсгове северпог | дела Балканског полуострва, мале Азије и Кавказа,