Prosvetni glasnik

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

265

тада је несумњиво било продирање биља са Валканског полуострва у великОм размеру. У времену које је по том протекло, многе су ове поитпјске биљке опет са свим ишчезле из средље Еаропе, друге су се делимичпо одржале, а нешто их је се под одговарајућим прилнкама преобразило у врсте, које су се прилагодиле приликама, што сада владају. Из ових, у општим нотезима поменутих, промена средње Европе од времена терцијерпог следује одговор : да домовину већине средње евроасних биљ ака или њихове најближе аретне треба. тражити у области јужне Евроае, а аоглавито треба узети на нишан биље које насељава Балканско аолуострво. А за то ето и Јесте од врло велике важности проматрати Балканско полуострво.« »Специјалио ми — Аустријанци, можемо казати, да потпуно разумевање иаше домаће Флоре није могућио раније, док се темељито не доврши основа проматрања пограничних областп Балканскога полуострва. Неће бити ваљада нужно изводпти нити на дугачко објашњавати, да таква ироматрања ннсу само тежња науке, ве!1 има и разпоструке практичне вредпости, на пример за шумарство, земљарство и т. д. Па кад је од тако велике важностп испитивање Балкапскога полуострва, гшсац је сматрао за потребно да изнесе и иокаже шта је и киме испитано од земаља Балканскога полуострва у ботаничком, односно Флористичком погледу. — И г. Ветштаји се веома радује што је после војиичког окупирања Босне и Херцеговине следовало одмах п „научно окугшран.е® тих земаља од Ауотрије и Аустријанаца н т. д. Оспови Флоре тих земаља данас су познати. А у пуном јединству с тим стоји проматрање у другим земљама Балканског полуострва. Бугарска је у најновије време добила лепу обраду своје Флоре, којује извршио аустријски ботаничар Веленовски. И у ботапичком погледу интересна Црна Гора у новије време привукла је иа.књу млађих проматрача, који су је поновпо пропутовали. Па и пасторче међу европским земљама, Албанија, привуче пан;њу ботаничара и удостојена је посетом коју је извршпо бечки ботаничар Ј, ВбгПег.') II нај') Године 1890.... помепути г. Дерфдер пекао се иа Шар-ндапиау и ио њој кунио биље. Те исге године био је на 1Г1ари г. Ј. М. Жујовић августа месеца, а у друштву са још тројпцом Срба. Г. проФесор Ј. М. Жујовић дао пам је извештај са тога пута, који је печатан у »А п п а 1 е 8 §ео1о§;1»1ие8 ие 1а репш8п1е Ва1кашдие <11Г1^еез раг. Ј. М. 2ијоУ1б 4оте III 1891.* а нод патписом: Соп1г11>и1лоп а Г е (,и(1е §ео1°?11ие 4е1' апсјеппе ЗегМер. 123—124. (II српсва: грађа за геологију Старе Србије.) Тако исто пг. Ј. Цсијић, један од сапутника г. Жијовића, печатао је:Е1пе Вев1;е1ј»ип(Ј с1ез багЛа^ћ (ооииегаМгиск аиб (1ет XVI Јаћгеаћепсћке (1еа Уегејиез

зад г. Вештајн уверава своје учене Бечлије, да је »Аустрија, својим географским положајем, у првој линији позвана да извршује научна проматрања у областима Балканскога полуострва.» Ето, тако је и толкко је др. Ветштајн рекао „о важности испитивања Флоре Балканског полуострва.® Али, у набрајању оних земаља Балканског полуострва, чији су основи Флора проученп, г. др. Ветштаји пигде, бар узгред, не спомену краљевину Србију. За што ли је њу прећутао? Да ли је то учинио из незнања, или.... из чегадаречем? Нитп ја питн би ва.^ада ико могао и иомпслити да је г. Ветгптајн изоставио Србију просто из незнања, кад тај нсти Аустријанац врло добро зпа да је Србија нмала Панчића 1 ) који је проучио Флору краљевине Србије, а тиме је опет подоста доприиео разјашњењу баш оних мисли, које г. Ветштајн истиче у свом предавању. Даље, тај исти Панчић положио је и основе за проучавање Флоре Црне Горе (Види: Е1епсћиз р1ап!;:1гиш уа8си1аг1ит диав аез!:а1;е а. 1873. 111 Сгпа Оога 1е§-И; Вг. Ј. РапбЈс Вео^гас!, 1875), а ударио је камен темељац и за сазнавање Бугарсне флоре (Впди: Е1етеп1а а<1 Иогат рг1пс1ра1;и8 Ви1§:агјае, Вео§гас1 1883. За тим ]Чоуа Е1етеп1а а<1 Р1огат рппсјракга Ви1§аг1ае. Вео§гас1 1886). Знам да је ово излишно што помињем, јер г. В, зна за те, као и за остале, радове Панчићеве и без моје наиомене, почем су сви ти радови поменути у бечким ботаничким новпнама, које од неког г. В. преузе уређиватп. (Види у: Ое81еггас1п8сће ћо^ашбсће ХећвсћгШ; Н. 8 и 9 за 1888 год. чланак нод натписом 13г. ЈоаеГ Рапслс — ет ^асћгиГ уоп Н. Вгаип). Г. Ветштајн је овим предавањем врло јасно испољио своје тенденциознО презирање и багате.шсање свега онога што је наше српско. Та зар ннје Ианчићев Е1епсћиз р1ап(;агит.... за црнвгорску Флору од толике исте вредности, ако не и веће. као и Р1ап1;ае а Вг. Ј§и. 82ув2у1о-шс 111 Шпеге рег Сегпа^огат е1 1п АЊата ас1јасеп1;е а. 1886 1ес1;ае. А зар није Панзић био први од ботаничара, који је стао темељитије проучавати Ф .шру Бугарске, а своја проматрања оставио нам у двема елементима које раније помепух. Ти Панчићеви радови о (1ег Оеодгарћеп ап с1ег ХЈшуегаћа!; \У1еп 1891.) Двијић у своме раду на првој страни вели да је § а г (1 а§ћ 1п А 118 е г ћ 1 е п р. 1. Али док г. Ј. М. Жујовић, цроФесор велике школе у Србији, и г др. Ј. Цвијић стављају Шар-планину у Стару.Србију, у којој ода доиста и јесте, дотле један Бечлија у улицу г. Ветшгајна са свим дрско гура Шар-иланину чак у Албанију. ') Да г. др. Нетштајп добро познаје Панчићеве радове доказ је н то што их он паводи у скојој монограФији о оморици. Впди: В1е Отопка-Ксћ1;е, Исеа Отоика Рапб. Ете топо^гарШасће 84псИе уоп Бг. К. V. "\<Уеи8 (;е1п, "Шеп 1891. стране 2, 3, 18, 20, 21, 22 и т. д.