Prosvetni glasnik

338

НАУКА И

НАСТАВА

ног уређења. Алп то није било. Доцннјп испитивачп просто су понављалп назоре Кленца, не доводећн пх у везу са осталии снстемом најстариЈег права 1 ). Представницп лрве из горе номенуте школе, т. ј. научари, којп се огранпчавају на упоређењу народа само арпске расе, нпсу учпнплп нпшта да се објасни ностанак п порекло породичног облпка. Не само да инсу отишли даље од старе школе, него су учннили један значајан корак назад, пгнорујући потпуно она дата, које је још Кленце показао, и који, чнм се само боље разгледају, показују исконски значај когпата код Рпмљана, ових главних представппка патријархалне породице. На она дата није била обраћена пажња и нова школа, као резултат свога испитивања, објавила је патрпјархалну нородпцу са јако развијеном рајћча ро1;е81а8 п строго одређеннм првенством агнатства, за ирвобитни облик породпце, заједничкн свима ариским народнма 2 ). Али у историји права некнх ариских народа испптивачи су наишли на таква дата, која су противуречпла тек изнесеним погледима. Некима од ових дата додато је било, у осталом не без великог натезања, такво тумачење којим се отклањала поменута противречност. Онде пак, 1'де дата баш ннкако нпсу допуштала таква тумачења, научари ове школе су без икаква зазора прибегавалп одрицању ориђивалности овнх дата. Овпм што смо казалп није нам намера да сумњамо у савесност ових научара; ми чак и не порпчемо ни њихне заслуге. Они су радили сасвим савесно, али уверење, да је римска породица првобитни обдик, толико је овладало њима, да им је сваколика противречност овом мпшљењу изгледала ') Види Кет, Баз Рг1\а(,гес1]1 Јег Ебтег, Вејргј^ 1858, р. 503 С, Бап§-е, Коеитсће АИегЉитег (8-1е АиДа&с) ВапЛ I, р. 234. Овај последњи писац признвјући испрва (1. с. 211.) агпатичко начело, у оном облику, у коме се оно појављује у римсвој породиди и рпмском роду, као опште организадиоиу основу делом човечанству, разматра тако звани одношај со^паИо паШгаНа као нешто што је основано искључиво на обичају узајамном љубављу освећеном, и који има свог значаја само у најближим степенима крвнога сродства. 2 ) Види Меп, АпсЈепЈ 1а\у, 1ћш1 есНИоо. р. 133—150., где се овај писац стара да докаже оно, што пије ни требало доказивати, т. ј. да је римска ра!па ро4ев1 ;а8 био потребан тип првобитне очинске власти. При том познато је још казивање Гаја (I, 55): »Иегп ш ро1ев<:а(е по81га вип! Ићеп по81гх, ^иов шзИз пирШе ргосгеауппив, с[ио(1 1118 ргорпит С1\'1ит готапогит е8(;, Геге еп1т пиПЗ а1И вип! ћонппе:, 4а1ет 1п ћНоз 8иоз ћаћеп* ро^еаШет, диа1ет поз ћаћетив.« Мен објашаује тим да је у већини народа ра!па ро1ев1:а8, слична римској, постојала кратко време, услед чега није ни чудо да је она у време Гаја чинила особину римскога права, а није се налазила у правима других народа потчињених римској држави. Фистел де Куланж (у Ва сНе апИцие, V, 5.) признаје агнатство као првобитан облик сродства основан па јединству породичног култа, овог првог вачела, које је чинило везу међу људима. Гирн (Тће агуап ћоизећоИ, 1 ј ОП(1оп , 1879) придржава се мисли Менове и Фистел де Куланжа и развија ах даље и још једностраније.

невероватна. Алп ипак не поричемо и заслуге, као што више рекосмо, ових испитивача. Њихна заслуга састоји се у томе што су објаснили организацију иатријархалне породице и одредили утицај, који је култус предака имао на ову организацпју. Мп, на тај начин, тврдимо само ово: да погледи ових научара односно генетичког развића, степена у развпћу и првенства нородичних облика нису верни. Сад да изложимо погледе друге школе, која се држи упоредног метода у ширим размерама. И односно постанка породичних облика ова је школа учинила више него они научари, који се ограничавају само на коло ариских народа. А нарочито што су објаснилп пре свега да је појави брачних облика претходио нарочити период хетеризма 1 ), да се као неминован услов даљег развића брачних облика јавља нарочити степен цпвилизацнје, који достиже неки народ, даље, да се брачни облици развпјају врло споро и најпосле да и после установе бракастаро начело хетеризма не ишчезава на један пут, него се још дуго држи и бори са новим брачним установама, који га ограничавају. Међу брачиим облицима, које је ова школа изнела, било је старпјега карактера, него дотле позната научарима моногамија и полигамија, а нарочито разни облнца полиандрије. Само се по себи разуме да за владе хетеризма (па ма и не у тако шпроким размерама, као што претпостављају неки научари) и за време нижих брачних облпка није могућна била патријархална породица нити превласт агпатичког прппципа у сродству. Баш напротив, прп сличним принципима живота, породица се морада груписати око матере (али из тога се још неда закључити да је у првобитним друштвима преоблађивала гинајко-кратпја — превласт жена — као што узимају неки испитиваоцп), И заиста, искључива превласт сродства по матери у приличном броју народа, који се данас налазе на нижем стеиену развића, несумњиво је доказано истраживањима, а не подлежи никаквој сумњи то: да у већине осталих првобитних народа сродство по матери има исти значај, као и сродство по оцу. Поред тога, још је било примећено и то, да у неких народа, којн су на малом ступњу развића, иородичног уређења са свим и нема, па исто тако нема ни представа о сроднпчким везама између индивидуа; у ових племена одређује се само то, да ли које лице припада овој или оној друштвеној групи по рођењу од ове или оне жене из дане групе. Да би се ове појаве схватиле и као што треба појмиле, треба *) Тако назива овај период БахоФен у своме спису „Баз МиМеггесМ".