Prosvetni glasnik

339

се упознати с иостанком таквих првобитних груиа најнижега поретка. У ошш групама однос између људи исирва се не оснива на строго одређеним приндииима, а по где где чак се не види ни сталан карактер тих односа. Поникнувши нод притиском спољних прилика (у већини случајева радн заједничке одбране од других људи, пли ради заједничке заштите против природнпх сила, или радп заједничке експлоатације природнпх дарова) такве друштвене групе пеодређеног типа, у току времена, мало по мало, услед навпке, добивају све впгае и више одређени тпп, а нарочпто ако узроцп. који су утицали на њихов постапак, продуже да дејетвују у истом правцу дуже времена. У овом стадијуму развића деца, рођеиа од женскпња једпе груне, остају ири тој групи, ту се п васпптавају п најпосле ту се и раавије у њима осећање солпдарностп н иривржености према тој групи. Деца су припадала целој групи а не родптељима, тако да индивпдуално сродство у ово време и не постојп, већ се призпаје само сродство групе. Сви члаповн групе подједнако су блиски један другоме. Онп се разликују само по узрасту. Сви вршњацн сматрају се као браћа и сестре, а старпје називају очевима и матерама, а млађе синовиман кћерима. Тако, да овп терминп сродства, које смо мп навикли да употребљавамо за означавање инднвидуалних сродничких одношаја, означују код племена, на нпжем стунњу развитка, о којима и говорпмо, само извесно колено групе и одношај према другим коленпма'). Чак и после постанка пндивпдуалног сродства сазнавање солидарности према целој групп преоблађује над индивидуалном везом према матерш а без сваке сумње и индпвидуалну везу према оцу, који се, у овом времену о ком говоримо, не брине више о деци, него остали одраслп чланови групе, а како се у овом времену код нрвобитнпх група односи између полова не могу признатп за о,лређене, то често отац остаје н пепознат. Индивидуализацнја сродиичког осећања прво се јавља према матери, па тек носле ирема оцу. Појам натерпитета постепено се јавља тек на вишсм ступњу. Иоступку очинске власти мора да претходи установа брака на т^-унијпм основама. Али, кад је једном признато нрвенство патернитета, оно добпва превагу и сродство по мушкој (т. ј. очнпској) линији над сродством по женској (т. ј. материнској) лннији. Али при том треба напоменути, да је с.^мо у врло ретким случајевпма и само под утпцајем особитих услова очинска власт задобила такав безусловни ') Сродство групе и његове степсие иајбоље су прегледно изложенн у Жиро Тејгона [ ј С8 оп^пез (1е 1а ГагаШе, р. 85. 8).

карактер као у римском праву; а напротив, код већине народа она се јавља као власт установљена за срећу и заштиту потчпњених јој лица. Исто тако ретки су случајеви где је сродство по оцу са свим истпсло сродство по матери. Ио баш напротив оба се кола сродства користе признањем једно другога, и ако у већини случајева не у једнакој мери. Ето, таквп су резултати, које је дало истраживање живота и права у парода, који се налазе данас на нижем ступњу развића. Ну сад према овоме каква је прошлост народа, који припадају ариској раси? Да ли су п ови народи прошли тај исти стадијум развића, или је њихна породпца и њин род при свом образовању и даљем развитку пшла по неком другом закону? Већина испитивалаца, који применише упородни метод у ширим размерама, признају да су и у развићу ариских народа владали исти принципи, као и у остлога човечанства. Али, мишљења овпх научара (а нарочпто БахоФена) мало познатих са ирошлошћу арнских народа не можемо узети без резервисања, јер за сувремену науку није довољно бацити само опште реФлекспје, већ треба свако мишљење расветлити и утврдити довољним бројем Факата. Јер, ето сва ариска раса, слична римском народу, могла је према особитим условима поћи са свим другим путем у свом развитку, који се са свим разликује од онога, којим је пшло у свом разиитку остало човечанство. Ово баш и доказују приврженици оне школе, која се и ограничава само на упоређење народа из кола ариске расе. На основу овога, веле они, и излишно је уноређење с другим народима 1 ). Њихово мишљење као да оснажују и филолози, који тврде да је внши тпп породице, судећи по уиоредном испитивању језика, од искони код ариских народа, као да је то била особина ариских парода још док су били у својој праотаџбини 2 ). Исннтивању филолошких доказа вратићемо се мало ниже. Сад да се вратимо Мену и писцнма његове школе, јер ако Је неосновано било глединпе њихових противника, што тврде да су и ариски народи нрошли све ниже стунње развића, само зато, што су и други народи или прошли или прелазе ове сгупње развитка, онда још мање има ') Меп -Каг1у, Шб1огу оГ тзШШлопз, ],1ес1иге III, и у чланву, који имам у франц^ском преиоду »1Је Гог^ашааИоп јипсНцие с1е 1а 1'атШе сћег 1ев И1ауез с1и Уис1 е1 1ек КаЈрои1ез ,< , р. I. Неки од исиигивалаца, коЈи су једног мишљења са Меном, веле: да аа њих нема никаквог значаја да ли су Арици прошли ниже стадиЈуме развића, пошго од ових стадија, по њихном лишљењу, није осгало никаквог трага, а патриЈархални систем носхоји код ариских народа од памтивека. ' 2 ) Гирн , Тће агуап ћаизећоМ р. 1 И'. р. 153. 11', Пс1е4, 1ез оп81иез шЈоеигорееииеа, 2 есШиш, III, р. 5. и. 1.