Prosvetni glasnik

560

— Љубица РајичиАева, учит. I. и II. р. у Лугавчини, 20. окт. о. г., по молби.

Пенсионовања Претписом министровим стапљени су у пенсију, на основу чд. 56. зак. о осн. школама: Шилева БрајковиКева , учит. жев. школе на Убу, окр. ваљевског, 22. окт. о. г.; — Леиосава МиловановиЛка, учит. I. и II. р. осн. шк. у Суводању, окр. ваљевског, 22. окт. ове год.

У М Р Л И С У: Стеван ЂорђевиК, нроФесор I. беогр. гимн., 22. нов. ове год.; — Павле СтојиКевић, учит. у Куди, окр. пожарев., 14. окт. ове год.; — Радул СаасиЛ, учитељ у пенсији, 8. октобра ове годиве; — Михаило НиколиИ, учитељ у пенсији, 16. септ. ове год.

РАСПИСИ И ОДЛУКЕ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА п и с м о заотупника министра просв. и цркв. послова, министра правде, свој г. г. министрима за наре^еае : да се званични огласи шал.у на време ради штампа&а у „Срп. Новинама". Госаодине, Управа државне штампарије известида ме је, да многа од подручних Вам наддештава, шаљући своје званичне огдасе за „Сриске Новине", остављају тим огдасима врдо кратак рок, те се они не могу објавити у законском року; даље, да та надлештва обично траже да се огласи оштампају у „првом броју" „Српских Новина", због чега је управа државне штампарије често принуђева да већ сдожени други материјад растура и у дист унесе примљене огдасе с кратким роковима, идп да даје „додатак* уз „Српске Новине", што је све скопчано с тешкоћама и издишнпм трошковима на шгету државних прихода. Према томе, да би се уклониде поменуте незгоде и огдаси могди на време штампати а тиме и они, којих се огдаси тичу, сачувати од материјадне штете, част ми је умодити Вас, господине, за наређеае, да сва подручна Вам надлештва ко-

дико је могућно раније шаљу званичне огласе за „Српске Новине", како би се они могди на време штамнати. Примите, господине министре, уверење о моме оддичном поштовању. ПБр. 20345 11. новембра 1893. год. у Београду. Застуиник министра аросвете и црквених иослова, Министар иравде, Ј 1ет. ^ Л .аксимовић с. р.

Р А С П И С Старешинама свију средњих школа. о употреби „вежбанака" у издању држ. штампарије. Достављено ми је од управе државне штампарије, да се у неким средњим шкодама ученици сдуже за писање шкодских задатака и т. д. некаквим књижицама, које нису израђене у државној штампарији. Како је, према чдану 1. закона о моноподу од 22. јуна 1882. године, израда и продаја шкодских „прописнпца" и „вежбанака" искључиво право државне штампарије, то, да се не би употребом другнх каквих књижица за писање штетиди државнп приходи, нашао сам за потребно поновити равије већ о томе издате наредбе министарства просвете и црквених посдова и препоручити Вам, да строго настанете, да се ученици повереног Вам завода за писање својих задатака и т. д. сдуже искључиво „вежбанкама" израђеним у државној штампарији. Ако бисте опазиди, да ђаци набављају друге какве књижице за писање, Ви ћете одмах забранити њихову употребу, а министарство известити, у којим су трговинама такве свеске купљене, како бп се према дотичним продавцима могдо поступити у смисду чд. 4. закона о монополу државне штампарије. ПБр. 19156. 28. октобра 1893. год. у Београду. Застуинш мииистра аросвете и цркв. иослова, Министар иравде, ЈТ ет. ^Д -аксимовић с. р.