Prosvetni glasnik
561
РАДМ ШВНОГА ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА
ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГ ПРОСВ. САВЕТА САСТАНАК 572-ти. 1. јула 1893. год. у Београду. В 1ли су : иредседник Стојан Марковић ; редовни чланови: Ст. Ловчевић, Љуб. Клерић, архимандрит Инокентије, др. Ник. Ј. Петровић, Стев. Давидовић и Дим. Јосић. Пословођ, Мид. Марковић, I. Прочитан је и примљеа записник нрошлога састанка. II. Прочитано је девет писама г. председника Министарског Савета, министра просвете и црквених иослова од прошлог и овог месеца, ПБр. 8721, 8722, 8738,' 8803, 8805, 8835, 8839, 8851 п 8890, којима се упућују Савету на прегдед и оцену молбе и сведоџбе г.г. Владимира А. Тодоровића, Радивоја Илића, Радосава Васовића, Луке Зрнића, Радослава Агатановића, Љубомира Матића, Илије Поповића, ТрандаФила Јеленковића, Милана М. Томића и Миленије П. Ђорђевићеве, свршених ученика Велике Школе, којн моле за место иредавача у средњим школама. Савет је прегледао молбе и сведоџбе ових кандидата, па је нашао : I. да г.г. Љубомир Матић, Илија Поповпћ, Радосав Васовић и Милан М. Томић, који су свршили природно-математички одсек философског Факултета Велике школе, имају прописне квалиФикације за предаваче природно-математичких наука у сре^њим школама ; II. да г-ђца Миленија II. Ђорђевићева, и г. г. Владимир А. Тодоровић, Радивоје Илић, Лука Зрнпћ, Радослав Агатоновић и ТрандаФило Ј еленков ић, који су свршили историјско-Филолошки одсек философског Факултета Велике Школе, имају прописне квалиФикације за предаваче у средњим школама, и то за предмете историјско -Филолошке групе, изјављујући овом прилпком мишљење : да се женски кандидати, који су свршили Велику Школу, могу постављати само у средњии и стручннм женским школама. III. Прочитано је шјсмо г . председника Министарског Савета, министра иросвете и црквених
послова, од 10. пр. месеца, ПБр. 7887, којим се шаље Савету на прегдед и оцену молба г. Јоце Марте, који моли да му се његов спев „Закдетва Краљева" откупи за раздавање ученицима о испиту. Савет је прегледао овај епев г. Марте и нашао: да се не може уиотребити за оио чему га је иисац наменио, пошто није за децу. IV. Прочитано је писмо г. председника Министарског Савета, министра просвете и црквених послова, од 14. ир. месеца, ПБр. 4592., којом се шаље Савету ва оцену молба г-ђице Катирине Миловановићеве, учитељице михаиловачке, која тражи да се посгави за привремену учигељицу и да јој се заступничке године урачунају у привремене. Савет је одлучио: да се за оцепу ове модбе умоли г. Дим. Јосић. V. Прочитано је пнсмо г председника министарског Савета, министра иросвете н црквених послова, од 25. пр. месеца, ПБр. 8475, којим се шаље Савету на оцену модба г. Деспота Бацовића, чиновника у пенспји, који моли да му се уваже две године учигељевања, што их је провео учитељујући у српским земљама ван гранпца Србије. Пошто је Савет проучио модбу и уверење молитељево и уверио се , да поднесено уверење није довољан доказ за уважење молбе, а друго што модитељ није сада у учитељској служби, то је Савет са 5 противу 3*'гласа одлучио : да се не може упуштати у решавање ове молбе. VI. Прочитан је реФерат г. Љуб. Стојановића о књизи „Женидба Сењанин-Тадије", од г. М. Обрадовића, који гдаси: Главном Просветном Савету. „Женидба Сењанин-Тадије", српска народна песма, што је написао и издао г. Милан Обрадовић, позната ми је још од онда кад је изишда, и на питање Главног Иросветног Савета, да ди се она може откуиити за школске књижнице и за покдањање ученицима, част ми је одговорити му да ова народна песма, и ако је најдужа, није најлепша. 71*