Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА. У ПЕТРОГРАД

од Петрограда, где после четири дана умре, као што Катарина увераваше од хеморојидадне колике, компликоване занаљењем мозга. Две године затим ногине и Иван У, кога стражари убише у граду Шлиселбургу , у тренутку кад је гардпјски поручик Мпровић успео био да додре до њега у цељи да га ослободи. Узрок који је највише иомогао Катарини да успе у свом предузећу противног музка, беше нагли прелаз Петров у савез Фридериха нрајског, одричући се свију успеха које је Јелисавета у дугогодишњем рату против Прајске дотле постигла била, а сем тога и очита наклоност Петрова ка немачком елементу, и његово отворено омаловажење православља и свештенства. Катарина II Велика (1762 — 1796) вдадала је тридесет и четири године и њена владавина беше пспуњена врло важним догађајима, у којима је она обрала себп славу а Русија прибавила великих користи. Ти су догађаји : окончање седмогодишњег рата; деоба Пољске, предузета у три маха; два велика рата с Турском и рат са Шведском; Пугачева буна; револуцпја Француска и реФорме извршене у властитом царству. Није у пашем задатку да опиеујемо потанко све ове догађаје. Ми ћемо се ограничити на најглавније и констатовати постигнуте резултате, Седмогодишњи рат оконча се тиме што је Катарина просто опозвала своје труне из Немачке, од скора на услузп Фридриховој. Подела Пољске није дело Катаринино. Стицај околности и туђа грамзивост наметне јој деобу Пољске коју би она најволела била да очува у својој целини, а да и даље уиражњава у њој решителан уплив као до сада. Ми не можемо, као Славени, него оплакивати жалосну судбину Пољс&е, уверени , да и данашња Русија пе бп, нп но цену исто тако великих тековина, пристала на деобу, која је, не само збрисала са^ светске позорнице један витешки народ, као државни склоп, већ је и бацила у чељусти странаца толико милијуна Словена. Но, што је ипак дошло до деобе, морамо цризнати, да је Пољска сама томе крива. У потврду, иавешћемо следеће ретке истинског пријатеља Пољске, уважеиог Француског историка Дируија (V. Бигиу): „У Турској беше бар један центар, једна власт која јује подржавала. У Пољској не беше ни тога. То беше рђаво уређена држава, која је све радила унаточ Јевропи н цивилизацији. Уа време иројских борба иротив Монгола, Руса и Отомана, које су трајале три четири века, ств*орило се бпло у Пољској једно врло сјајно и ратоборно племство, ал не и грађанина, ни народа. Сељак беше прпвезан за земљу. Сто хиљада племића сматраху се равни један другоме и претендираху на иста права. У општој скунштцни неиристанак једног циглог заступннка обуставио би сваку одлуку (Иђегит те(;о). Па све н кад би Скупштина једнодушно донела била какво решење, неколико племића који се са истим не би слагали , имали су права да се сајузе међу се и да ратују против те одлуке. Њихов је отиор био законит. Пољак се

покоравао само законима које би он одобрио. У теорији, то је красно, али у примени да бог сачува. Последпца таквог устројства беше иерманентна анархија. Од 1572. године усвојише изборну систему за Краљевство. Уаиста, та система владавине била би најбоља, кад не би било најтеже остваритп ју. Та система може само да успе код једног врло напредног и добро уређеног народа који је својим иолитичним и социјалним васпитањем стекао могућност да ову систему примењује. Међутим ова је система проузроковала у Пољској слабост и конфузију и огворила је шнром врата свима спољннм силеткама. Осим тога, Пољаци су свели били ово изборно краљевство на нулу, пошто не дозвољаваше да тај Краљ прави законе, нити да зановеда војском ни да дели правду, и то у доба, кад цела Јевропа придаваше својим владаоцима апсолутну влас1, усредоточаваше то јест, у једној руцп сву снагу народну. Густав Адолф , Турен, Фридрих II обнављаху ратну вештину а Пољаци остајаху и даље скуи сјајних ритера, без градова, без артиљерије и без генија. Верозаконске мржње стадожаваху се (у Европи) а Пољаци стадоше примењивати, у нуном осамнаестом веку, законе наЈнесретнијег доба интолеранције, нротив Л.утеранаца и Православљана. Савременици Волтерови понављаху све бесноће Лигиног доба. Тешко па^а заиста кад се човек мора изразити строго пред овако великом несрећом. Ал је нужно за поуку народа да свако зна да, ако је Пољска пропала, то је с' тога, што није хтела да се спасе лечећи сама своје ране". Ова оцена узоритог историка Француског, колико је истпнска заПољску, толико је поучна и савремена за све Словене у опште. Пољаци испашташе овом деобом своје грехове. Невпне жртве из доба Л.ждимитријевих, осветише се најгрозније потомству твораца оних народних несрећа у којима су људи скапавали о д глади кад се не би човечијим месом израњивали. Јер не треба заборавити, а то вреди и за побеђеног као п за победитеља, да и у моралном животу важи закон „асИош геброшМ геасИо" то јест, да свако дело има своје следство, добро или зло, сходно природи узрока. Иначе, да бог сачува. Свет би био један хаос, случајан, без цељи. Док напротив, историја, и то нарочито исторвја, учи нас да овај закон постоји, и да се нико о њега огрешити не може, а да не искуси заслужене последице. Овом деобом врати се у склоп руски Бела Русија, коју су некад притежавали Рурикови нотомци и признаааше сузеренство Кијевско. Литавија, која је некад грозила опстанку Москве, падне и она сада нод власт руску, исто као и Курландија, љуто гнездо гвоздених Ритера, који су пролили толику словенску крв у самој цељи да затворе Русима излаз на запад. Постигав своју цељ на Северу, Русија ће сада настати без одмора на остварењу друге своје заветне мисли на југу. Свршиће установљење Козака, донских, украјинских и запорошких. Укинуће, то Јест, њихову опасну самоуправу. Населиће опустошене крајеве. Збрисаће и последње тра-