Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА. У

ПЕТРОГРАД

гове татарске окупације. Сузбиће Турке с гранпца док не стпгие на Црно Море, на даље, све даље, док п тамо не постцгне потпуно своју цељ. Катарпппна Русија већ је у стању да тај задатак започне. Први рат с Турском (1767—74) наста услед подбадања Фрапцуске, не би дп диверзпју учиппла Русија у корист Пољске. Охрабрена успесима првог рата, Катарина пзазове сама и други рат с Турском (1777 — 1792), у нади да посади на престо палеолошки свог унука Константина, коме, првоме , од царскпх синова даде навлаш то име. Пољске непридике, шведско непрпјатељство, револуција Француска ометоше је у том плану. Ал ипак КајнарџиЈским и Јашким миром, задобп Кубан, део Кавказа, Крпм и сву обалу Црног Мора до Дњепра. Татара је сада, у политпчном смпслу, за навек нестало. Њпхов последњп заклон, који се прп крају изметнуо бпо у гусарско и разбојнпчко гнездо, Крим, придодат Је сада Руспји. Дадеко смо од оних времена кад су Татари харач купили п господарили по Русији, а Ислам расподагао искључиво ЦрнпмМорем. Даје Димитрпју Допскоме да устане и впди посдедице његове победе на Кудикову! Осим ових терпторјалних уступака, Турска се обвезада да отвори Дарданеде руским трговачким лађама; признала јој је право протектората на Влашку и Молдавпју ; право интервенцпје на Порти у корист правосдавних Хришћана на Пстоку. Под Катарином се, првп пут, дигао, не појединце, но цедокупан срнскп п грчки народ на оружије нротив свог угњетача. У том је рату, првп пут, српски и грчкп народ добио свест о својој сназп и о својим правима. Исторпја српске револуције не почиње ни од Милоша ни од Карађорђа, но управо од Катарпниног доба. Русија је прва дала импулс бадканским народима да се осдободе, а сваки зачетак има и свој конац. Шведскп рат (1789—1790) не беше друго него диверзија у корист Турске коју је опет Фраицуска подстакла ; али преврати у властитој земљи и скоро наставша Француска револуција, натераше Густава III да нрви заиште мир, који и закључи са Катарином на основу „81а4из ^ио ап^е". Деоба Пољске н турскп ратови придобише Русији толико територије кодико се ни под Петром Ведиким, ни свим пређашњим царевима, до Ивана Грозног, није никад уведичала. Победа на Полтави и реФорме Петрове већ доносе свог плода. Времена се брзо мењаху, али п Русија се креће још брже ! На жалост, опозиција против ових реФорама није се још сталожпда у Руспјп, упркос видним пдодовима њенпм. Толико је истина, да и реакција треба да пређе све своје Фазе, док се не истроши. Истина те реФорме нису седотаклејош и језгре народа, оне масе, то јест, која својим знојем храни државу. Народ има и права да протестује против једног стања који га лишава човечијих права. Један донски Козак, расколник, војни бегунац, при томе и робијаш, именом Емиљап Пугачев, изда се заПетра III, који се спасао од својих зди-

коваца, п 1766. позове народ у помоћ да га пратп у Петроград да казнп своју жену и крунише свог сина. Сто хиљада робова п Татара одазове се на његов позив, једни од ппзме против својих господара, другп у надп, небп ли се отреслн превдастп руске. Та руља очајнпка почпни чудеса. Заузе градове и варошп, потуче многе војсковође царпчпне, док ју, напослетку , вагрени Суворов не опколи, негде око Волге. Властити доглавници Љкпетровп пздаше га сада Суварову, који га пошто се бунтовнпцп разиђоше, новеде у Москву где платп смртном казном своја злочпначка дела. Овн ће немири, међутим, бптп озбпљна опомена владаоцпма руским, да ослободе народ окова у које је сапео Годунов. Вез те слободе, све ће реФорме остати на површннп; маса народа остаће осуђена на незнање п као укоиана у дпвљаштву. Буна моековска изазвана опег робовпма н раскодиицима, за време чуме 1771 год., у којој погпбе мптрополпт Амврозије, ту ће жалосну истину још боље да потврди. То ће п владаоцп руски разумети и од сад ће, сви редом, да се занимају питањем ослобођења робова, док се не решп. Прва је Катарина позвала народне представнпке да израде пов законпк. У том збору, у ком беху заступљенн сви крајеви п сви иароди руски, пуним правом нмунптета личног, истакло се и питање о робовпма, које тај збор пе реши, као што не изради нп закоапк за којп би позват, због своје велике разноликости састава и супротностп ннтереса земаљских сталежа. Ади својпм претресима уиути Катарину на право познавање потреба земаљских, које ће она настатп да задовољп у могућој, за онај пар, мерп, Понајпре разви велпку строгост против укорењене корупције чиновника, сузи, ради лакшег саобраћаја народа с вдастима, пространство губерннја, подигавши њнхов број на педесет, н поделив ове на округе од тридесет, четрдесег хпљада душа. Свагсом губернијом уирављаше један губернатор; а над две, три овакве губернпје вођаше врховни надзор једап намесник. Првостепени судови беху заведенп у свакој окружној вароши, одвојено за сваку друштвену категорију, само пе за робове; са ових судова моглп су нарнпчарп да анелују на впшп одговарајући суд у сталном губернијском граду, а одавде, као на Касацију, на Сенат у Петрограду. Племство сваке поједпне губернпје беше устројено у корпорацпјама, које држаху своје скупштине и бпраху свог представннка. Варошке општнне добише шпру самоуправу и грађанство бп подељено у четирн, место у три класе, према нзносу њпховог пмања. Катарина заведе окружне кошеве и осдободи грговину многих пренона. Да би наседнда пусте, а плодне крајеве око Волге и Украјину, иозва странце, међу којима Моравце, Србе, нарочито Саксонце, којп се ни до данас не претопише у Русе. Основа преко 200 вароши и варошица, од којих многе носе и данас њено име.

8«