Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

Катарина одузе од манастира њихова грдна имања, ујемчивши им, у замену, неку годишњу накнаду. Приход који би иретекао од ових добара, поисплатинакваде, употреби насвештеничке шкоде, на инвалидске домове и болнице. Спрам иноверада, па и спрам расколника и мухамеданаца, указа се врдо толерантна. Овим последњима допусти да дижу нове џамије и да оправљају старе. Расколнике пак ослободи двоструког данка и укине звање њиховог џелата. Ради очувања здравља становништва, које је у то доба бројало око 40 милијуна, а многоје страдало, нарочито деце од којекаквих зараза и нредрасуда, позва стране лекаре, прошири поље изучавању ове струке у земљи и намножн апотеке по народу. На пољу просвете, управљајући се по наставном плану Бетскпјевпм, установи по главнијим варошима средње школе; отвори прву државну. женску школу при манастиру у Смолни; основа московски васпитни дом, на чије смо огромно здање упозорили читаоца о нашој шетњи по Москви; основа пољопривредно друштво; отвори Академију руску у цељи да дотерује језик, која, одзивајући се том позиву изда и први руски речник са преко 43 хиљаде речи. Њепа је заслуга баш највиднија на литерарном пољу које је ова уздигла ц проширила и сама бавећи се и пишући литерарна дела. Катарина је велику нажњу обратила и вештинама. Данашњм Ермитаж броји у своме крилу многе узоре које је она набавила, а Петроград накити се са више зграда и сиоменика које је она нодигла. Велика заслуга, на послетку, за напредак рускн припада Катарини што је и она лично ступила и довела друштво свог доба у иепосредан додир са Французима, првим носиоцима културе у целоме сиету — који од сад посташе непосреднп и беспрекидни васпитатељи Руса. Катарина је водила непосредну преписку с Волтером и стајала је у неносредном одношају с Енцикдопедистима. Прве појаве Фраицуске револуције нагнаше ју да прекине са слободоумним назорима п да подозрева и гони оне којн њој до јуче беху најбољи помагачи. Катарина је умрла у својој шесдесетседмој години жквота, 17 нов. 1796. Од тог доба до данас, изменидо се на престоду руском пет царева, а на име: Павле I, Адександер I, Никода I, Александер II и Њ- В. вдададћи цар, Александер III. Ми ћемо с Катарином завршити овај кратак нацрт историје руске, јер је с њом култура, која карактерише Петроградско доба, стала у Руспји на своје ноге, и почела се ширити муњевптом брзином , пењући се нагло од ппсмеиости до научности, од имитације до самостадног рада, од анализе до синтезе. Циљ овим нашим кратким историјским бедешкама п није био други , него да обедежимо улогу коју је, погдавито, свака од трију престоница испуњавада у Русији: Кијево верозаконску, Москва подптпчно-државну, Петроград културну. Догађаји пак, који сада наступају, тако

су пространи , учешће које у њима узима Русија тако је важно, борба за препорођај коју она у свом вдаститом криду издржава тако је испрепдетана и многостручпа, да би нас и најкраћи извод одвео дадеко преко граница иутничких бедежака, а прекомерним скраћивањем њиховим дигли би нм сваку важност. Од Петра Ведиког до данас протекдо је 200 година. Од тог доба способност и оддучпа воља појединаца и железна рука вдадаоца водиди су, без прекида, Руспју стазама напретка. Сваки покушај слабих, себичних, екзадтнраних усрећитеља (јер н таквих беше и има п данас у Русији), који би покушавали да, по својим тренутним и једностраним прохтевима, скрену процес нрепорођаја са стаза нормалних, беше немидосрдно у свом зачетку угушен и осујећен. Маса народа остада је цеда и здрава и, бдагодарећи стабилностп установа и свестраном и брижном напору меродавних кругова, она се и данас , муњевитом брзином, дотерује и облагорођује. Тај њен напредак доказује се тиме, што она ненрестано избацује на повершнну, све чешће, узорите стручњаке по свим пољима науке, вештине и привреде. Странац који зна Русију само из доба московског, иди му се, намерно, само таква Русија представљада, бива изненађен, пренеражен, кад, ступив ногом на руско земљиште, сусрета се на сваки корак у Кијеву, у Москви, у Петрограду, на онодике и онакве производе ума који свуда у свету означују високи ступањ изображења — па, у дну своје душе, оправдава спстему владавине која даје таквих плодова. Ма да смо се, на нашем путу, већ сретали са таквим производима ума, ми смо намерио резервисади се, да их у Петрограду, по нашим силама и могућности, детимично проучимо, зато што Петрограду прппада заслуга распдођења кудтуре у Русији. Уђимо, дакде, у Петроград, не у онај подводни Петра Ведикога, нпти у онај још недовршени Катаринин, већ у данашњи, електриком осве-' тљени и снабдевени свима атрибутима питомости и кудтуре. VI. У лазак у П етрогрлд. — Н евски проспвкт. — О пшта сдика П ет РОГРЛДА . — нлјдепши крајеви петрограда. — С вето- А лександро- Н евскијева лавра. главнији спомендци, храмови и падате по Н евском проспекту. При излазу из Никодајевске станице (Петроградске) мноштво послужитеља нуди путнике у овај иди онај хотел. Пошто бејах намеран да се подуже задржим у овој трећој престонпци руској, претиоставих, по унапред утврђеном плану, да одседнем у „хотел-гарни", којпх нарочито у Петрограду има много, и замењују корисно скупе хотеле. Срећа ме посдужи да напђем, као што жељах , на један врдо централни „хотед-гарни" на Л.итејском проспекту, баш до угда „Невског".