Prosvetni glasnik

из београда у петроггад

Пројурив извошчиком Знаменскију „плошчад" ! пред Николајевском станицом, избих, у тренут ока, у један прострапи и недогледни булевар, завијен саи у пламену електричне светлости која падаше с врха високих стубова но^ређаних, на извесном растојању, један од другога, уздуж средине булевара. Кола и пешаци, упркос дубокој ноћи и ладној киши, укрштаваху се по булевару у тако густим редовима, да мишљах, данас Петроград слави какву свечаност. С лева и десна, непрекидан низ дућана, пзливаше вроз простране излоге и ставлена врата потоком гасну светлост која је пријатно одбијала на спољну електрику. Уздуж делог пута могах читати натписе дућанске, огласе и слично, као усред белог дана. То не беше ноћно осветљење, већ раскош пламена северне светлости, и пре но што кога з&питах, погодих, без труда, да је ово „Невски проспект". Овај први упечатак што путниди из Москве добивају при уласку у Петроград, запста је величанствен и кадар да дубоко дејствује на развој појмова и оних путника који истим возом стижу из Бухаре и Сармарканда и са још много даљих обала Амура. Насупрот Москви, живот је петроградски ноћни. Нису то беспосличарп који јуре ноћу по Невскоме, не, ти су људи целог дана радили, ади је дан за њпхов рад и сувише кратак, па се надокнађује ноћу. Сутра дан, чим изиђох из мог стаиа, прошетах се кроз Невски проспект и морадох признатп, да се с правом увршћује у ред најленших улица светских. Овај је будевар до подне, редатпвво, мртав, ал од подне до пода ноћи његова се живахност не да описати. Све јури по њему и после пола ноћи, све до јутра, непрекидно, рекао бих артерија кроз коју тече живот петроградски, и као што се она у животу никад не пресушава, тако ни ова улица није никад пуста. Невски проспект почиње са Александро-Невскове Л.авре и иде, скоро средином вароши, дуж више од четири кидометра у правој динији (иаузев један једини дом у почетку) на Адександровски парк до Неве. Ширина је овог булевара нешто више од 40 метара. С обе стране улице налазе се широки тротоари, а средином улице иде такође једна стаза, на коју не смеју кода, а служи за причев продазачима преко булевара, док и са друге стране не стане навада кода. Поред ове средње стазе јури дево и десно „коњка" (трамвај), а до коњке јуре извошчици и господска кода у два и три реда упоредо, навек у једном правцу с једие, а у другом с друге стране средње стазе. За пуна два месеца што бејах у Петрограду, никад не ириметих да је, ма у чем ред на овом безграничном будевару поремећен, иди да се какав несрећан сдучај десио. Констабли петроградскн, којн овај ред одржавају, заслужују, у овом обзиру, сваку похзалу. По боковима овог булевара дижу се ведичанствене зграде, високе палате, у чијим се приземним просторијама нижу, у непрекидном реду, разнолики дућани, исиуњени најбогатијим и најукуснијим еспапом. Ми ћемо чешће свраћати на овај будевар, не само да разгледамо зграде и споменике, већ и с тога што је он за нас постојана

пзложба производње руске, изложба свију петроградских тнпова, и верна слика укуса, богаства и начина живота целог стаповништва. Прво ћемо да дамо оишту слику Петрограда. Пегроград нпчим не лпчи на Москву. У Петрограду нема Кремља, нема впјугастих улица, нема једне зграде која би макар лпчила сгаро-московским зградама. И сами су храмови, пзузевшп основицу и кубета, у целој својој спољној, а некад и унутрашњој, појави у западном стилу. Петроград је једна скроз западна варош, руским елементом насељена, у којој се, изузетно, чују странп језици. Мп смо већ видели, да се првобитпи Петроград почео био дизати по десној обали Неве (Карелијц), где њепи разни рукави и отоци праве многобројна острва. Та страна је и дапас довољно насељена п испуњена леппм и велпким здањима, а нарочпто пространим баштама п видинским гајевима, у којима, кад врућипе наступе, оддазе Петрограђани илп да стално живе по дољама преко лета, иди да се тренутно насдаде забавама које се тамо лети дају, или ужпвају пољске дражп. Гдавна варош Петрограда лежи на левој обаш Неве (у Ингрнји), у троуглу што га она, нагдим нагибом испод Окте (речица која се на Карелској-виборској — странп издива у Неву) прави сама собом, а ком бп базпс био обводни канал, који сече, мал не у правој линији, јужни окрајак Петрограда а полази из Неве, пад Октом, баш поред Невскијеве Лавре и утиче у Финско море, заједно са главним рукавом Непе. У овоме крају налази се резиденцпја царска, сва наддештва, имућније становнпштво п сва важнија трговина. Обе ове чести везане су међу се среством четпри ведпка моста, од којих су најлепши „ Адександровскп и Нпколајевски, тесаним каменом зпдапп и електриком осветљени, а она два друга, Тројицки и Дворцки, на сплавовима су. У тренутку кад ја стигох у Петроград 16/28 Марта, лед је допирао до пред зимњу палату. Упечатак што га призор овог обедежја северног поднебја пропзведе на ме, посде оних депих продетњих дапа у Београду и на југу Русије, беше такав пораз за ме, да се не могах више никако наканити, да се вратим на Неву док не чух да се дед откравио. Са главног рукава Неве, који деди острва од главне варошн, одваја се неколико оиањих рукава који теку кроз саму главну варош, делећи ју на четири нет паралелнпх зона. Ови омањи рукави, међу којима најглавнији су Фантанка и Мајка, Екатерпнски и обводни канал везани су међу се многобројним попречним каналпма, тако, да у предазу из удпце у улицу човек наилази непрестано на мостове. Ови су канали махом бродовни, и многобројни мушеви п сплавови обдржавају по њима саобраћај, довозе гломазне плодове са копна којима се Петроград снабдева, и тешки еспап, који стиже морем, до у далеко пристаниште, на финском заливу. Оно је пристаннште огворено пдовидби 1885. године, једно пзмеђу најтежих и најведичанственијих хидротехничних творевина данашњег века, дело домаћих инжењера руских. Овим пристаништем Петроградје постао непосредно прпступачан