Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПВТРОГРАД

највећим океанским лађама, чиме је намера Петра Великога подиуно осгварена. До овог прпстаништа допиру само западни окрајцп Петрограда, док се цела простпре унутра, на копну, уздуж обала Неве — по којој такође илове само средње морске лађе. Улице су Петрограда све као на лењир повучене, широке и бескрајне дугачке. Оие, које су онако дугачке и шпроке као Невска , зову се „Проспекти". Неке су улице опет тако шпроке, да је по њиховој средони засађен парк, кроз чију средишњу алеју пролазе иешади, а по боковима, измгђу кућа и парка, јуре кола. Те се улице зову „Булевари". Куће су петроградске сне зпдане у стплу јевропском, на жалост пз доба кад је ова вештина опала била и у Јевропи. Но ипак, међу зградама Петроградскпм има пх врло укуснпх и класичнпх. Сва су здања петроградска без разлпке огромна. У некпм кућама живн до 2600 душа, а у средњој руци по хиљаду у снакој, пзузев неколмко стотина господскпх, у којима је становништво ограничено на број чланова дотичне породице. Петроград је често испресецан широким ппјацама, укуснпм и пространим парковпма, скверовпма, алејама, да је с пролећа права мплиаа у њима живети. Монумената јавних има пзобпљно. Манастира, храмова и приватних капела скоро као у Москвп. Музеја библиотека и театора, као у првој престоницн јевропској. Има школа за све струке, мушкпх и женских. Учеиих друштава, почев од Академије Наука и Академије вештина, па редом по свима специјалнпм гранама науке и иривреде, засебно око тридесет на броју. У околини петроградској пак и по самим острвимацветају разне Фабрике тканина, гвожђарије, машинерпје, раФинерије шећера, пивара и једна велика творнпца лађа. Простор што га заузимље Петроград, мери, у округу, до 45 километара. Житељство петроградско износило је по последњем попису од ире десет година 930 хиљада душа. Данас је прешло већ милијун. У овом броју половпна се занима трговином, индустријом и слободним проФесијама, а друга половпна делп се у виши сталеж, војску, чиновништво и прост народ. Средња је годишња температура Пегрограда + 3 Цел., а мења се у средњу руку, од — 9 до 4-17 Цел. Петроград је такође и важна трговачка тачка у Русији, бдагодарећи његовом положају на ушћу реке, која се излива у Финско море, п вези што га ова река има целом скоро Русијом до Каспијског мора. Овим важним саобраћајипм путевпма треба додати још и четири главне пруге железнпчке које обдржавају његов саобраћај у свпма правцима. Буџет варошких издатака Цетрограда износи годишње седам п по (7,450.416) милијуна рубаља. Најлепши је крај Петрограда онај који иде дужином Невског и Љттејског проспекта, онда уздуж целе Невске набрежње, од Александровог моста, поред зимњег двора и адмиралитета до на крај енглеске набрежње, а одатле, поред дворца В. К. Константина п уздуж гвардијског булевара до Изавијевог Сабора, па поред споменика цара Нпколе и уздуж „велике морскаје" избије у Невски проспект. Ово је крај у коме ћемо се и ми понајвише задржати. Добром пешаку да обиђе, у кругу,

овај простор, треба најмање 3—4 сахата, а ово је тек десети део простора што га. Петроград обухвата. Нико се сад неће изненадпти кад чује да, поред мушева, поред коњке, има у Петрограду 20 хпљада пзвошчика, сем приватних екипажа. Сад вратимо се опет Невском проспекту, нашем главном стану, да разгледамо зграде и споменике који се у њему надазе. Почнимо са Александро-Невскијевом Ј .авром , одакле и име овоме проспекту. Свето-Адександро-Невскијева .,1авра диже се на јужном окрајку вароши, поред леве обале Неве. Ову је Л.авру основао, 1716 године, Петар Велики, и трећа је по реду у Русијн (прва је Кијевска а друга је Тропцка.) Л.авра је, мал не, четвороугласта, озидана у паоколо каменом и опасана воденим каналом , са чега изгледа као кавав замак. Простор ког обухвата износи у дужину скоро километар а у дубљпни пола кидометра. У атару ове Лавре има шест храмова, ћелије за 100 калуђера, дом мптроподита петроградског, сва виша и пижа духовна учидпшта, типограФпја и разне радионпце за потребу манастпрску, уз то гробље мапастирско и ведики парк. Доходци ове Лавре, (од зграда око Л.авре п по Невском) износе годпшње преко мплијун и по динара. Гдавни је храм Свето-Троицки Сабор, сазидан по пдану Петра Великога а доцније дотеран под Катарином II. Иконостас је од карарског мермера, украшен спбирским ахатом и позлаћен бронзом. Двери су од позлаћене бронзе, а пиластри, дувари и свод храма исписани су адфреско у талијанском стилу. У овом храму почивају костп св. Адександра Невског, пренесене из Вдадимира 1724. год. Кивот у обдику пирамиде, у ком се чувају земни остатци свечеви, находи се с десне страпе пред Иконостасом, и сав је од масивног сребра, украшен еппзодама, у рељефу, из живота свет. Александра, поклон царице Јелисавете. Једна од тих еппзода представља победу коју је Свети Александер одржао, 1240. годпне. прибдижио, на истом месту , где је п Лавра подигнута, над сајуженим Шведима и Тевтопским витезовима, који оспораваху још онда ове пределе Новгорођанима. У црквама Благовештенској и Сошевствија св. Духа надазе се гробнице некојих чланова царске породице п најзпатнијих државника и војсковођа прошлог и с почетка текућег века. Са Св. Адександрове .1авре почиње Невски проспект. Његова прва част, најкраћа, до Знаменскије плошчади, где прави једини дом, још се и данас дотерује. Остадп део овог проснекта, у дужини од четпри кпдометра, са свпм је прав и потпуно уређен. Између главних палата и споменика овог проспекта напоменућемо, по левом боку: дом Великог Кнеза Сергија Александровића у стилу рококо ; Аничков, преустројен и украшен у стиду ренесанса, почетком овог века, опасан по једном боку пространим парком, а по другом, Фонтанком. Овај је дворац, првобитно, сазидала царица Јелисавета (1741) по пдану „Растрељевом" и поклонила га грофу Разумовскоме. Прешав за тим у некодико руку, Катарина II га откупи, и данас је сопственост Њ. В. владајућег цара Александра III,