Prosvetni glasnik

из београда

у НЕТРОГРАД

у ком је обптавао још као престолонаеледник, у ком одседа н сада кад додази у нрестоницу. Пред овим дворцем тече широка Фонтанка, нреко које води пространи мост. Углови ове ћуприје украшени су групама, нредстављајући, најречптије, у четири слпке, коња и укротитеља; изредно дело вештнне барона Кдодта. Одмах иосде Аничкова, наилазпмо на ден споменик Катарине II усред малог сквера, у дну којега диже се Адександровски театор. Овај споменик нредставља у ванредном сразлеру царицу Катарпну, усправно, на високом мермерном нодножју, у облику звона, огрнуту царскпм плаштом, са скпнтром у једноЈ, и лавор-венцем у другој руци. Окодо ње, по подножју, истичу се, у нормадном сразмеру иунн ликови њеннх номагача, као Потемкина, СЈ'варова, Румјанцова и других. Овај сноменик, који спада међу најлепше у Петрограду, вешта је технпчка израда уметннка Оиекушина, по пројекту Микјешиновом. Ал ће руски кипари имати навек велике муке да даду својим делима задог.ољавајући пзраз поред узор-споменика Петра Великог у Адександровом парку. Одмах до Александровог Сквера дижу се, Садовојом раздвојене, нмпозантне зграде „Пубдичне библиотеке" и „Гостињег двора", у које ћемо се засебно вратити. До Гостињег двора, диже се градска Дума, у доста скромном старинском облику, из првобитног доба Петрограда, наткриљена високим торњем на пет спратова, са којегаседају пожарски знакови. Одмах после Думе зауставља нас „Казански Сабор" који, с прочеља Невског, а у дну простране пијаце, краси колонада слична оној Св. Петра у Риму, само у мањим сразмерима. Ова се колонада састоји из 136 коринтскпх стубова, образујућих простран портик којп уводи у храм. Врх портика красе, у одмереном растојању четири огромне бронзане статуе светих Ивана Крститеља и Првовенчаног Андреје, светих каежева Владимира и Александра Невског. Пред хемицикдом кодонаде, а на прочељу казанске пијаце, дижу се, лицем на Невскоме, споменици кнежева Кутузова и Барклеја де Толи, сдавних руских војсковођа из доба Наполеонових ратова. Изненађење је још веће кад човек уђе у овај иначе сјајан храм, јер и његова унутарња појава подсећа више на римску него ли на византијску базидику. Сазидан на основици византијског крста, деди се на три дађе, раздвојених, дугачким низом високих гранитних стубова, 56 на броју, базисом и капитедима од жуге бронзе. Средња је дађа наткриљена високим кубетом које носе некодико коринтских нилостара. Иконостас је, и балустрада пред њим, од вешто чакањеног сребра, иреотетог од Наполеонове војске што га је опљачкала била у Русији. Четири стуба сибирског јаспа одбијају сретно на сребру Иконостаса и дају му, среберним аркадама које подржавају укусан архптектонски изглед. Над царским дверпма истиче се, сјајем драгог камења, пресвето име „Бог". Патосјеовог Сабора сав од мозајика, а стене су исписане сликама од новијих вештака руских, док врхове стубова и пидастара красе безбројни ратни троФеји, отетих погдавито од Турака и Француза, међу њима, и маршадски штап Даутов. Највећа светиња

овог храма јест икона Богородпце пренесене Иваном Грозним из Казана у Москву а одатле у овај храм, са чега му и придев „Казански". Икона је сва укована у здато и драго камење, и народ јој прпписује чудотворну моћ. Гдавна врата овог храма сдивена су од бронзе, подражавајућп рељеФе чувенпх врага Флорентинске саборне цркве. Овај је храм почео бпо да зпда Павле I почетком овог столећа, а довршио га је Адександер I, 1811 године. Казанскп Сабор мери у дужани 70, у ширинп 54, а у висиии заједно са кубетом и крстом 68 метара. Исто као и у Невској Л.аври, сдужи се и у Казанском Сабору св. литурђија сваког јутра. С овог узрока, као и са његовог центрадног подожаја, Казански је Сабор цедо пре нодне пун побоашика. У овом Сабору ногребен је сдавни кнез Кутузов — Смоденски, на чпјн смо споменик упозорпли чптатеље нред овим храмом. С десне стране Невског проспекта ређа се такође беспрекидан низ ведиких палата, хотела и базара — а међу њима избпјају, у одмереним растојањима врло лепи храмовн страних верозакона, Протестаната, Лутерана, Католика и Јермена, у потврду тодеранцпје и гостопримства руског. VII. ДУЋАНСКИ ИЗЛОЗИ ПО НеВСКОМЕ. — Госгињи Двор И 11РЕГДЕД ГЛАВНИЈИХ ПрОИЗВОДА ИНДУСТРИЈЕ РУСКЕ. — РАЗНОЛИКОСТ И МНОГОбрОЈНОСТ ПРОИЗВОДА ИНДУСТР1хЈЕ РУСКЕ И СТУПАЊ ОБРАЗОВАНОСТИ НАРОДНЕ. — ГОСГИЊИ ДвОР ПРЕД УСКРС. — ИЗДОЖБА СИГРАЧАКА ДОМАТ.Е ПРОИЗВОДЊЕ. К АМЕРА ОПСКУРА И ВЕЧЕРЊА ПРЕДАВАЊА У РУСИЈИ. У повратку по Невскоме, разгледајмо издоге дућанске, да се упознамо сада са производима руске ипдустрије. Проучавање тих производа олакшаће нам та окодвост што се тако по Невскоме, као и у њему попречним двема морскајгша надази некодпко дућана са искључиво енглеским, Француским и немачким еспапима. Упоређење између ових и сличних производа руских пружиће нам меру, по којој ћемо моћи тачнпје да оценимо стунањ развића привреде домаће. Станимо одмах пред овнм првнм дућаном на угду, до дворца градоначадникоза. Он нас привлачи са свог ведиког просгранства и реткости издожених предмета. То су махом физички , астрономски, оптични, хемијски и хируршки инструменти. Читаве нирамиде пнеуматичних и едектричних машина,дурбина, секстаната, теододита, кронометара, бусола, кривих ножева и завијуганих маказа, прецизије п израде, које, по оцени стручњака, не остављају ништа даље желети Ово је чист продукт руски, којп се до скора, до нре дваест година, увозио скоро искључиво са стране. Тим нохвалннјнје овај полет индустрпјскп, што пре овој изради треба не само техничког већ и иогдавито стручпог знања ; што не само унравптељи Фабрика, већирадници треба да разумевају дотичну струку. Изненађење ће за нас још веће бити кад чујемо, да неке од ових предмета израђују у велико самоуци сељаци, индустријадци, у окодини Москве. У овом дућану на више по Невскоме, продају се искључиво музикадни инструменти. Ми можемо и