Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

ући у дућан и опитом се уверити да се руски клавври могу меритн с првима у Јевроии, на исти начин и остали инструменти. Али што ће нас цајвише у овом дућану изненадити, то је мноштио, огромно мноштво хармоника. Нпгде у свету пема тоднко потрошње овог пиструмента као у Руспји. Дуга зпма приморава мужика да велики део године проведе под кровом, под којпм и уиражњава своје мпогостручне домаће занате. У том дугом затвору и наиору његов дух треба одмора, и налазп га у музиди. Пређе беше његов најмплији инструменат „бодадајка 1 ', проширењем његових. душевних моћи, бодадајка је све више постада за њега тужна и монотона, с тога узме хармоппку , којом може да бдагозвучније подражава туђе и да сам ствара нове медодпје. Овај је инструменат распдођен по цедој Русији на милијуне, а извозп се такође и у Азију. Има по негде таких седских ФићФпрића рускпх, који су се у тој мери дотеради — као самоуди — на овоме инструменту, да се нохвадно могу продуцпрати и нред отменијом пубдиком, као што ћемо се, доцније, једном приликом уверити. Прошетајмо се, само, празником, по улицама Петрограда, па ћемо свуда наићи на свпрку мелодичне хармонике, уз коју се народ веседи, пружајућп неоспоран доказ о својој музикадној снособностп. Позната је ствар, међу тим, да је музика узеда ведиког подета у Русији, да је руска музика стекла већ право грађанства п у Јевропи, да управо вештине, које изједначују Русију са највећим цивилизовании народима, то су музика и сдикарство. Није чудо дакде да су и ови исти естетични укуси дубоко усађенп и у срцу народа, из којега су првобитно и никди. Ми нећемо застајати уза сваки дућан ад не смемо прећи а да не размотрпмо бар на ; прпмамљивије. Станимо дакде пред овим порцуданским дућаном, у њему се продају искључиво Кузнецовн пропзводи. То је једна од најбољпх, посде царске Фабрике порцудана у Русији. Њен производ има сва својства Финоће, бедоће и прозрачности, које одликују добре порцулане, чије ћемо примерке видети у скровишту Зимњег Двора, наткриљује све сдичне продукте руске, и једини су њој такмаци у Јевропи севарски и саксонски порцудан Ови примерци пак, у другом пзлогу, „Фајапсе" и „терапоте", из Фабрике Гусарове, близу Москве, немају ни ретко себи пара и у Јевропи. Сјај споља, оригиналност и техничка прецизност цргежа код Фајанса; гдаткост и укусност модудације код теракоте ,ираве их врдо прилагодљивим за сиољну и унутарњу декорацпју богатих станова. Најновпјамода руска састојп се у прецртавању, преко вештих цртача, епизоде из деда Пушкинових, Л.ермоптових и других, по Фајанским нећпма које овом новом својом шаром декоришу, укусно и поучно, госнодске садоне. Исто тако и кристали и огдедала, први из иољске Фабрике Гордиљчека (у губернији Седјелцкој), а други из прастаре Фабрике Смољанинове (у Рјазанској губернији) сматрају се равнима са сдичним производима Чешке и Бедгије; шгета само, што сви ови производи нису, са својим сличним јевропским, и ценом равнп.

Али ми ћемо највпше остати изненађени и усхићени пред излозима оних многобројних златарскпх дућана, којима је Невски просиект обилато псиуњен. Мп се овде нећемо освртати на вредност злата, сребра илн драгог камења, но на чисто уметничку вредност. Ови производи руски наткриљују све сличне у Јевропи. Све светске издожбе, као и појединп стручњацп дају првенство, на овоме пољу, Русима. Здатарска вештачка радња инводвира у себп темељито познавање н мпогих других вештпна, као скулптуре, нпјелира, цизедације, чакањења, сдпкарства, емаљчрања и њима подобним, прпдагодљпвим на метадима. Имена здатара Овчиннкова и Пушкова пз Москве, позната су у свету у истој мери као најславнијих вештака. Њпма нрипада поглавнта засдуга што су повратнли у живот класичне моделе византпјске п што су те модеде још п крплагодидп традицијама руским, па наметнуди их дпвљењу знадаца савршенством израде и пежношћу цртежа. Међу њиховпм умотворима хваде се нарочито, као узорп вештпне, неке групе п царства животпња, мопуменат који нреставља осдобођење -Бугарске, сјасет црквеннх утвари, међу њнма као ненадмашне, корице једног Евангедија и мноштво чакањенпх нослужавника, који тако укусно и богато красе дворане Зимњег Двора. И ми сами морамо задивљено остати пред овом шатудом у овом Овчпниковом издогу, на чијем је закдопцу цизелиран вид Кремља при излазу сунца у илузији свестране перспективе — па онда и пред овим иутиром којп нам тако дпрљиво прича у минијатурном рељефу примеран жпвот и жадосну смрт Сина Божјег. Овчиников је једна од најсјајнијих идустрацнја рускпх на пољу ове вештине. Тим вншеје хвале вредан што је он ропски сип, и сам се, својим трудом, подигао на впсину савршеног уметника. Да би још више усавршио своју радњу и осигурао црвенство овом производу руске вештине, он је, поред своје радње, отворио сиецијалну шкоду за младеж, која се посвећује овој вештини а у којој је највештији уметници уче цртању и скул^ури уз цримену ових вештина по свима гранама здатарске радње. Образован свет руски не може довољно да га се нахвади за ову његову умесну и патријотску установу. У истој се мери цене а и нас ће такође удивити по овим издозима омањи и сваковрснп мозајици руски. Један нов успех руски на нољу ових вештина јест скорашњи пронадазак, по ком се сада и дица на емаљиранпм сликама могу са свим нежно и тачно да произведу од емаља, док су се до сад, свуд у свету, могди само сликати. У храмовима московским нагдедадисмо се довољно депих и богатих здатотканнхруневина, ади ови брокати овде издожени из радионице Сапожнукове, просто нас удивљују. Ови цртежи репродуцирају старо-руску орнамеитику у тако дотераним цртама и у тако савршеној изради, да им пара нема у свету. Ренутација руских здатотканина распрострта је далеко цо свету. Ни једна слична тканина страна не може да конкурише руској. У Персији и у дадекој Индији, где се очувао обичај ношње сјајних одежда, траже се данас погдавито и за скупе новце купују само руски брокати.