Prosvetni glasnik

Алш нас пећ ево и до гостињег двора, ио српском, „базара". Изгледа, да у старо доба Словени иису се сами бавпли трговпиом. Странци би долазилп к њима п куповалп њпхове ироизводе. Такав купац био би добро дошао п постао бп гостом дотичногзисеока, у ком би се појакио. По томе је трговцпма за дуго остало у Русији пме „гост" и оио се п данас налазп у гостии, гостињи двор. Гостињп двор, то је огромво четвороугласго здање на два спрата, око којега пде, равно висином прког спрата, еепрекпдиа галерија под аркадама. Ова галерија износп у обиму управо једаи километар дужиие. На њу избцјају редом безбројни дућанн пуии сваковрсног еснапа. Да; бисмо оценилн продуктивну моћ Русије, довољно ће нам битп да се прошетамо дуж овог нространог и дугачког ходнпка. По њему ћемо наићи на скоро све нропзводе руске. Почнпмо са тканпнама, најире платненпм Конопља се мање употребљава за ткапине, већ нарочпто за предење конопаца и к.чблова Од свију рускпх Фабрика ове врсте најчувепнја је Новиковљева у Одесп. Ланене су, напротив, здраво расирострте тканине у Руспјп. И народ сам и Фабрике пропзводе их у доста велпкој количинп, Фабрпчне трошп искључпво богатија класа. Мн обраћамо особпту пажњу па здраво лепа и добра ланепа платна руска, честе жпце, ганког и равног предпва — а нарочпто на Фине чаршаве асталске и убрусе (сервјете), но којпма се преливају здраво укуснп цртежп народног порекла, Кановалољеве Фабрике (у губернији Костромској). Далеко претежнпЈе од платнене су памучне тканине уРуспји. јер сујевтинпје и ирпладгодљи впје потребама живота иа пх зато сви друштвенп елојеви у Русији као у целоме свету, већма употребљава. Памучна пндустрија руска стоји на равној нози са спмиларном производњом у Европи, шта више, она ју и наткрпљује својпм средњпм нронзводима а скоро п јевтиноћом цене. То п странци призпају. У опште тканпне руске могу да задовоље све потребе и захтеве друштвене, како богатпх тако и сиротних кЛаса. а специјално памучне ткапиие средњих Л» немају пара нп у Европи. Оне се, у огромкој колнчинп распродају на пстоку, у Азпји, и производња европска, па нп саме Енглеске нпје у стању, упркос с.вим њеним напорнма, да искључн са тржпшта азпјскпх памучне тканпне руске. Ова развијеност памучнпх тканина у Русији, срећпа је појава и за цивплизацију народну, јер ова тканина не подмирује само потребе живота, већ буди осећај за чпстоћом, сгвара удобности у дому п диже естетнчнп укус, нарочпто женског пола својим красним шарама по обрасцима народнпм. Ова је производња руска такође средство културе п у азијскпм крајевима, где она допире, II јак моралпи помоћник у оним крајевпма где она вршн своју псторијску мисију. Цела производња ове тканине у Русији достпже вредност од пуне милпјарде динара. Ниједна друга рукотворина руска не стиже до ове циФре. Првобитну материју производи она сама, варочито на Кавказу

н у Азији, али набавља нешто и из Америке. Међутим у крајевима. кроз које нролази сада закавкаски гвозденп пут, почела се садити, на земљпшту освојеном од песка, намучна биљка. Тај ће засад у скоро тако да се развпје да ће својим производом ноплавоти целу Евроиу. По изложенлм платнпма у гостињем двору највпше Фигуришу Фабрпчне марке, Мољутина сипова (московска губерннја). Сара Морозова снн (Владимирска губернпја), „Соколовскпја Фабрпка" АсоФа Варапова (Владимирска Губернија), прва за шарена платна, п друге. Посматрајмо сада дућане којн продају искључиво вунене тканннс — али се нећемо зауставити само па дућанима, којн продају чојане шгофове. Тим лакше ће нам испастп овај преглед што цена од арпшна стоји очде написапа на сваком комаду. Почнпмо: 95 копек арппш! (Рубља се мења у средњој руцп по ;3 динара); рубља 25 копев! И ако доста солпдна, ово нпје производња за нас. Оставпмо је оскуднпјој класи, плп онима којп мисле да штеде кад купују јевтпно. Таквог света пма свуда, па наравскп н у Руспји. Адп ови штофови , по две, трн п четнрп рубље, вреде запста да пх купујемо. Слпчиих, а по овој цепи, нећемо на другом месту наћи. Хаљнне од ове чоје, казаће вам трговац, трају век. Чистпна вуне, чврстоће предива, густпна жице , п постојаност боје, као и гнпкост нгто &а, јемче да вам је заиста истпну казао. Најчувеппје Фабрпке су, о Селпверскова (Спмбирска губернија) Бабкпнова и Љапина (Московска губернпја), онда две Фабрнке у Нарви п две у Бјелостоку могу да конкуришу свим сличним Фабрпкатима у Европи. Вунена пропзводња руска достиже цпФру од пола мплпјарде дпнара и трошп пскључпво домаћу првобитну материју. Свилене тканппе које впдимо у овом излогу искпћеном сваковрсиим пантљикама, такође с\врло папредне у Руспјп и конкурпшу, потпуном својом корпшћу сличннм производнма Европе. А неке врсте , као сомот, од ког госпође у Русиј« праве мантиље за снег и кигау, надмашају п саме спмпларне пронзводе лијопске. Ова се радња, на пме свилене, одлпкује нарочпто фином ироизводњом н њен промет изиоси годпшње на сто мили јуна динара. Прођимо сада без засто.ја поред свију ови.х дућана помоднпх, златарскпх, оптпчних и књижарскпх, па се зауставпмо малко пред дућанпма бронзаним, гвожђарскпм п пушкарскпм. Ове су гране такође нрострапо развнјене у Руснјп. 11о излозима овпх дућапа наћнћемо прпмерака којпма иема ннгде равна. Бронзана је радња, нарочито у орнаментацијп,узела велнкп полет у Русијп; у потврду, довољпо ће бптн да уиозорпмо на узоре којп красе Спасптељев Сабор у Москви п Изакијев у Петрограду. Фабричпе Фирме Шапеиа у Петрограду (старпном Фрапцуз) п Соколова у Москви, па гласу су у пеломе свету. Солидносг и укусност бронзаних израда рускнх заслужују сваку похвалу. У гостионп у којој одседох у Москви, прпхватих, једном, чирак да га иренесем са једног на другп астал, па не могах довољно да се начудпм његовој тежпнп, толпко ли беше масиван, а својим