Prosvetni glasnik

бб ИЗ ВЕОГРАДА У ИЕТРОГРАД

обликом аодсећао ме је на старине византијСке. Једном речју беше укусна и солидна рукотворина од чистог месинга. Уверен сам, да би Фабрике које расиродају такове производе код нас, направпле од овог једног бар четири чирака, на штету трајности и еолидности и то у доста неотесаној Форми која није никако кадра да пробуди естетичан укус код нашег народа. Ово исто могу да каже и за лампе. Један од највећих агената цивилизацпје, то је осветљење, нарочпто у Русији, где ноћ траје један део годпне без прекида. Свима су нама познати наФтани руднпци у Баку (мало доцније биће и о њима реч). Петролеј из овпх руд- . ника, рекао бих да је препородио Русију, пруживши могућност и нижим слојевима да упражњавају своје умне и Физичне снаге и ноћу. Нема данас закутка скоро у Русији, где није допрла лампа. С тога се овај производ гради у огромној количини, као што нам сведочи мноштво ових дућана који пх распродају. Оне су укусне грађом и целисходне својим обликом. Сва ова радња као нп гвожђарско-лончарска, не постојаше никако у Русији до пре 30 годпна. Сва се ова иотреба подмиривала са стране. Ово и јест један од узрока јаким индустрпјским кризама, који иотресају од неког времена Европу, што је пзненадно и нагло отпао од консумацпје њене пропзводње један тако велики клијенат, као што је Руспја. Ковачко - браварска индустрија постоји од памтивека у Русији. С овом се радњом занимају читави крајеви руски. Павлово н цело становннштво истоименог округа (од губерњи Нпжњ. Новг). занима се овом радњом. Ножеви и бело оружје павловско, на гласу су и изван граница руских, као што би казао Толедо и Дамаск. Главоије су Фирме Варипајев и Каљокин у Павлову п Кандротов у Вачи (Владимр-губернија, округ муромски). За ватрено оружје, довољно ће бити да напоменемо да се оно по свим гранама и у свим облицима гради у Русији, махом у државним Фабрнкама, алн их има и приватних. Најчувенпја је Фабрика пушака и тополивница, после државних и Ижевљева у Тули, која има и једну Фабраку чаурица у Пегрограду. Најукусније ловачке пушке које видосмо у гостињем двору беху из његове Тулске Фабрике. Дуго би било да станемо и нред овим дућанима где се продају кожни ковчези, кесе за новце, лпстнице и сличне галантеријске предмете, све од разннх преиариранпх рускпх кожа. 0 солидности и и укусности ове индустрије није нужно давам говорим, јер је она свуда на гласу. Само ћу наиоменути да се производњом коже зааимају у Руспјп 14 хиљада Фабрика, које производе укупно за 100 до 110 милијуна динара еспапа. Ја бих хтео са својим читатељима да се зауста вим и код ових дућана, у којима се продаје леп сапун руеки (једна се Фела прави од јајета), помаде, парФимерије, врло добре стеаринске свеће, и др., али се бојим да им не досадим. У кратко, казаћу им да су сви ови продукти изврсног квалитета и да су повољно оцењени и па страни, да се они производе у великим количинама, на

пример свећа за преко 12 милијуна динара. Руси негују, од скора, у својим' јужним пределима миришљаво цвеће и биљке из којих ваде есенције за своје мирисе и помаде, и па тај начин подмпрују сами и ове своје потребе, подижући по свима пољима домаћу привреду а на штету старог увоза, који из године у годину све више опада. Ми не бисмо никад свршили кад бисмо хтели прегледати све руске производе изложене у гостнњем двору. Ја сам се зауставио на некојим главнијпм, како би се читалац уверпо о огромном напретку што га је Русија учинила од доба Петра Великога. Јер оволика и оваква продукција не може да буде без потрошача. А потрошач који троши овакве и оволике продукте, мора да је многобројан и мора се неоспорно урачунати у ред образованог света. Једног дана, нред Двети, вратих се опет у гостињп двор, примамљен мноштво.м народа који се у њ стицао кроз неколико дана од подне до заласка сунца. На трп дана пре тог празника, обичај је, да се држи у гостињем двору цветни пазар. У наоколо око гостињег двора, са свију страна опасаног широким улицама, дижу се продаје искључпво грнчарија руских. Немогуће човеку набрајати све оне предмете који се ту на продају износе. Махом су то предмети за употребу кућевну, од дрвета, гвожђа, бакра, све што човек може замислити за домаћу потребу. Сиграчкама, пак, не беше краја. Мене је веома занимало оно силество јаја од сваке грађе, боје и величине: од порфпра, од малахита, од слонове костп, од сребра и позлате, пуни сваковрспих ђаконпја. Алп предмет којп је особито прнвлачио моју пажњу, беше силество чипака сваковрсних цргежа и ширипе. Беше их врло фцних и скупих, све израда вредних сељачких домаћпца п њенпх ћерки из најудаљенијих крајева руских. Чипке су, може се слободно тврдити, један снецијалтет руски, врло укусне и комплпковаие израде. Богате даме руске употребљавају их за своје тоадете. Моравцп производе такође лепе чипке, а Словенцн поплављују, као што сви знамо, све околне иокрајине овом својом рукотворином. Ова коинциденцпја једнаке производње, код разних словенских грана, може бити, иије случајна. Она има, по свој прилици, дубљег корена у старини сдовенској. Извесно да неће бити ни једнна индустрија из тог доба која се, овде онде, код разних сдовенских грана сачувала. Марљивим прикупљањем свију тих заједнпчких индустрпја и ковфронтацијом њихових облика, могло би се доћи до каквих закључака, не баш за одмет, у објашњавању и онаво доста тајанственог живота пространих Словена. Силан се свет стекао био на овом пазару. Галерије испод аркада гостињег двора беху претрпане народом. Ушав у гомилу, требало ми је више од сахата да обиђем гоетињн двор, ког бих иначе обишао, обичним кораком, за четврт сахата. Моје меноге нису носиде, већ таласи света. Мислнм да се ту стекло било до 150 хиљада душа. Никакав неред, аикаква крађа ни свађа не допре до мојих ушију док ту бејах. Навикнут да при толикој