Prosvetni glasnik

ИЗ ВЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

67

маси свега свуда се и свакад макар нешто деси, морадох признатп да је едукацнја петроградске публпке запста прпмериа. Жагор оволике светине наткриљаваше крекетање жаба и цврчање квочака, две васкрсие сиграчке, које иодједнако занимају децу и одрасле. Побуђен жељом, да се што боље упознам производњом руском, одох једне вечери, праћен једиим, од дужег времена у Петрограду настањеним братом Хрватом, да посетим „Виставку" (изложбу) спграчака домаће производње, која се, за време а>ог бављења у Петрограду, отворила била. Иста је смештена била негде око врло лепе, јур дозидане зграде, трговачког музеја, у једној пространој дворани електриком осветљеној. Није ми циљ да оиисујем оно мноштво н разноликост сиграчака које су права дечја радост, већ да упозорим на некоје особине ових сиграчака. Пред дететом стоји маса разних парчића дрвета, глине, или да кажемо, плетера. За време љуте зиме којау Русијитраје неколико месеци, није могућно сељачком детету да одлази редовно у школу, треба му дакле дати прилике да се код куће вежба. Сад дете пребира, рецимо, парчиће дрвета и слаже их по моделу или по склопу резова, и изненадно искрсава пред њим азбука, ил геограФска карта Јевропе, одговарајућим именима држава, река, залива, вароши, које дете љубопитно чита и памти. Или да рекнемо, парчићи носе на се бројеве; кад их склопи, изађе низ редних бројева, или какав рачун. Од гљибе прави лончпће, ил друго посуђе. За Финију израду има и различите земље, које тамо спадају, а које он, приликом сиграња, учи да распознаје п да њпма рукује, јер уз ту гљпбу има и мали лагумић за труљење, и плетер за сушење а и пећ за печење. У који пар се игра, учи п процес грађења порцулана или тера-коте. Нлетером правп бранове, крошњице, котарице п тако даље по свнм гранама пндустрпје н вештпне. Не беше ту спграчке, скоро, без научног основа. Ова педагошка метода сиграчака упућује за рана децу занатпма и индустриЈИ и буде у њој способности које би, иначе, можда пропале. Поред ових снграчака, беху изложени п угледни радови које би по пеко дете тим путем произиело. То беху прави мали узори, који неоспорно сведочаху о целисходности ове методе и о склоности и таленту дечка или девојке, јер и за њих беше удешено мноштво сиграчки, — за дотичну грану Уноредо сиграчкама беху изложени и сви атрибути почетних школа у Руспји, а на име: школско здање у малом моделу, њихов унутрашњи расаоред, система вентилације, геограФске карте, књиге, примерци елементарне зоологије и минералогије и других. По свестраној смотри свију ових предмета морадох признати да је руска сељачка школа на потнуној висини свог задатка, снабдевена, шта више, и таким логично-умесним атрибутима, које ја дотле нигде не видех. Разгледајући даље изложбу, дођох до једног сељака, који је тамо еместио био свој стругар и у вече, по обичају сеоском, на њему радио. Баш кад ја до њега дођох, почео је био да струже један

комадић дрвета. Шта лп ће да изиђе, мишљах, од тог дрвенцета, п, на моје изненађење, нацрта у треп ока контуре хијеие. Кад, после пола сахата, прођох опет поред њега, он је већ истругао био два трн комада жпвотиња, и четврто је већ узео био у рад. Осим сиграчака, беше изложено засебно мношгво разног покућанства. махом за употребу дечију, оне црвено-златне боје и особитим руским лаком превучено, што у облику чанкова почеше Руси, од скора, да и у Београд упосе. Распитавши се о пореклу тих предмета, рекоше мн да то сељаци у зимње доба, кад је сваки рад на пољу ирестао, у својој кући израђују; да ово није једина пндустрија коју руски сељацп упражњавају, већ како у ком крају, различита. Изложено покућанство беше укусно и солидно. а за чудо јевтино. У даљем разгледању изложбе дођох до некпх естрада, на којима беше наслоњено тих тако-званих „чаробвих Фењера", разних величина и савршености, а одмах до њих на стогове разних слика гакође различитпх величина и Финоће израде. Распитавши се, с ког је узрока ова сиграчка тако обилато и разнолико овде заступљена, одговорише ми: да је иста од скора, постала велико помоћно средство за раширење науке у народу; да је сва историја руска, да су сви призорп из дела Пушкинових, Гогољевих, Тургењевљевих и других иренесени у оним сликама; да се у овом истом здању, у ком беше изложба, налази још једна велика дворана, у којој се држе зими вечерња предавања за прост свет у овоме крају, и да се чигање н. ир. исторпје или класичних руских списатеља, поткрепљује жпвнм сликама средством чаробног Фењере. Преко једне зиме пређе кроз та популарна предавања само у Петрограду до 80 хиљада слушалаца. Ова се система предавања, помоћу тог Фењења, упражњава и код свију пуковнија у војсци, код којих се држе редовно такође вечерња предавања. При изласку из «Виставке" допре до мог слуха неко врло хармопично певање. Упутивши се ка страни откуд оно допнраше, уђох у једну другу исто тако пространу дворану, пуну света из нижих сталежа. У прочељу дворане стојаше на једној страни учитељ певања Казанског Сабора, овружен певцима саборским, који учише народ црквеном певању. То беше она дворана преиспуњена клупама, као каква школа, у којој се држе вечером пучка предавања. Велико платно превучено на дувару над естрадом, одмах ме на то подсети, јер се на том платну бацају живе слике средством чаробног Фењера, само те вечери немадох и ја срећу да видим те слике, пошто оно беше намењено певању. Кад изиђох из дворане, беше десет и по сахати ноћу — а свет, међутим, оста и даље да нева у дворани !