Prosvetni glasnik

08

VIII.

СЛЛОН ЈЕДНЕ ВЕЛИКЕ ДАМЕ РУСКЕ. — ОцЕНА ЈЕДНОГ РУСКОГ АКАДЕМИЧАРА О ИНДУСТРИЈИ РУСКОЈ. — УСЛОВП ЗА РАЗВИТАК ИНДУСТРИЈЕ. — По СТУПЉУ РАЗВИЋА ННДУСТРИЈЕ ЦЕНИ СЕ И СГУИАЊ РАЗВИЋА ИНТЕДККТУАЛНОГ И МОРАЛНОГ ЈЕДИОГ НАРОДА, КАО И МОЋ ЊЕГОВЕ ДРЖАВЕ. — КоЛИКО ИМА ФАБРИКА, РАДИОНИЦА И РАДНИКА У РуСИЈИ. — ДОБРОЧИНСГВО ЈЕ ЈЕДНА СПАСОНОСНА ВРЛИНА РУСКА. При оддаску у Петроград, једна велика личпост удостојила ме је била уводнпм иисмима за неке чланове отменијег петроградског друштва; међ њпма гласаше једно и на кнегпњу М. Благодарећи високој уводитељки, кнегиња ме нрими љубазно и, гостоиримством које одликује у опште Русе, учини ме, мал' не, редовнпм гостом свог дома. Мојим ће читатељима извесно мпло бити, ако им иружим кратку слику једне велике даме руске. Кнегиња М. жена је средњих година, и својим цриии очима, црном косом, као и својим финпм, добро очуванпм цртама лица, подсећа на какву леиогпцу јужпих предела. На супрог темперамеиту јужнпх народа, штедра је у говору, а пронпцателна у разбирању и бистра у расуђивању, својстиа која довољио указују на значај људи којн ће ју окружавати. Њен муж заузпма угледан положаЈ у државној службп аа страни. Она је остала па дому, да руководи васпитање своје многобројпе краспе деце, међу којом цвате, као ружип пуиољак, једиинца ћерка од својих 17 година, узор леноте и чедносги. Кнегиња ирима сваке вечери кад ппје прп каквој облигатној гозби или забави — своје ннтимне на чај, махом политпчаре п паучаре. Уваженп у Руспјц, и нама добро познати генерал гроФ Игњатијев, као и седп г. Гпрс, долазе такођер некад да ноложе чрпбут иоште њепој лепоти и даровптостп духа. Нпје немогућно да каткад изненадн њепо друштво п појава једног великог кнеза. Овим је довољно указано на угледни иоложај впсоке домаћице и значај њеног салона. Салон у ком кнегиња обично прима, п он се одликује особитошћу. Сав је намештај чисто.маврички, а цвеће и биљке које му и зими дају пролетњи вид, такође су из тоилих јужнпх крајева мпслилп бисте, да сте усред Кајпра. У оваким се салонима проносе и претресају они иоверљивп гласови, којп су често претеча важнијпх догађаја, уиливише каткад на њихов развитак, праве комбинације које се претварају у стварност. Духовита шала, пикантан роман, научна и вештачка дискусија., нису искључене пз оваких кругова. У њима се срце облагорођује и појмови шире. У том се салону упознах са г. Н., чданом царске академије н^ука, који је својим делпма о нривреди руској заслужио, неоспорно, наслов стручњака. Нпкад, мншљах, боље среће за ме, да се обавестим о овој гравн којамепочела билаозбиљно занимати. Изјавивши му ову моју жељу: Какве сте гране наше привреде проучили до сад, запитаме? Казах му што сам све видео по Невскоме и гостињем

двору. А шта сте видилн на вашем путу по Русији, по струци наше привреде, запита ме даље? Ја га погледах, као да му кнжем, па оно исто што п у Петрограду. Ви сте требали, настави он, да проучите најпре нашу агриколну привреду па да оцените нашу индустрију. Без агрикултуре нема индустрије, продужн даље, а без обојих нема културе. Јест, одговорих му, да сам некако по срећи путовао лети по Русији и да сам одсео на каквом спајилуку. Не мари, одговори он, ппо сте иропустили, то ћемо надокнадити, и ако у обрнутом реду. Изволите доћи СЈтра код мене на доручак — којн позив ја прогумачих: дођиге код мене да се удобније одазовем вашој жељи. Сутра дан, после доручка, г. Н. уведе ме у свој кабинет, па уз кафу и цигару, нашалпвши се мало по својој веселој природн: Да, рече, ви видесте доста, али све скоро луксузну ароизводњу руску, осим тканина и ковнна. Имајошмного производња руских које ви нисте впдели, а неке тешко да ћете п видети у Петрограду. Тек, кад бнсте иосетили вашар Нпжње-Новгородски, и пажљиво разматралп гостињи двор у Москви, оида бисте добили приближно нојма о нашој производњи квантитатнвној и квалитативној. Ви, наравски, нисте нп номишљалп на хемијске производе. Међутим. ми их до једнога производимо данас у нашој земљи. А ово је врло важно, што показује да наука уснева код нас и што хемија потпомаже моћно развитак и друшх индустрија, Ви нисте разматрали потпуно ни производњу која подмирује све наше кућевне и телесне погребе, наше покућанство, намештај, нешто разлпчитије и содидније од вашег јевропског, нашу ћурчијску радњу, наша подвозна средства у вароши, и друге, који сви показују ступањ кудтуре и друштвеног развића једног народа. Не мари, довољно да знате да ми иодмпрујемо сами п те потребе. Адп оно што нећете видети, не бар у већој мери, то је народна привреда, што народ сам цроизводи, одвојено од Фабрика и радионица. Та је производња здраво распрострањена и разнодика код нас. За сваки сребрни нож, наш мужик пропзводи десет, двадесет кошчаиих; за сваки Фотељ на Федерииа, мужнк прави дссет столица плетених, дрвених и рецканих; за сваки комад Фабричиог памучног пдатна, бар неколико аршина ланеног. Сељачка ипдустрг-ја којом се занима вшнемилијуна нашег народа, здраво је замашна код нас, и рачуна се да износи, укупно, једну и по милајарду динара годишње. Још нешто, што нећете вндети, или бар нећете бнти у подожају да довољно оцените, то је неверонатан напредак, што смо га учнниди у грађењу стројева. До 1650 године, механична снага, не само што није употребљавана код иас, но ју мп писмо нп познавадп. Те године тек почесмо Фабрпцирати сами, нешто стројева, од придике у вредиости од мидијун и по динара год. 1880, наша домаћа производња попеда се до 270 милијупа а. увоз је скочио на 202'/ 2 мидијуна динара. Данас је домаћа производња још јача а увоз стројева са стране оиада нагдо — скоро га је и нестадо. Сви се могући стројеви данас граде у земљи, за