Prosvetni glasnik

ИЗ ББОГРАДА

Фабрике, за земљорадњу и за војну. Неке смо стројеве и сами дотерали спрам иашпх иотреба, а неке нове и стварали, између осталнх споменућу вам, женијалну машину Жадовскову за механично грађење цигарета. У опште, наши парни стројеви, наше локомотиве, типограФске, нпварске, шпваће справе не уступају ни у чем спмиларним Фабрнкатима Јевропе. Поносим се, шта више, да смо пх у некима и претекли. Наши гвоздени путеви подлпрују данас самп све своје потребе Страни стручњацн и сами признају нам да је наша механична и технична производња, у овом обзиру, савршена. Ми већ лиФерујемо и неке слпчне продукте Јевропи, као н. пр. вагоне за Шпанију. Још ћу вам напомеаути, да ми сами градимо наше оклопнике п да их, из сопстпених Фабрпка снабдевамо, свим потребама наутичним н ратним, исто као што сами снабдевамо и вашу сувоземну војску. На жалост, не расиолажемо још толиким бројем Фабрика да бисмо моглп сами да одолпмо потпуно њихопим потребама. Међутим чему се највише радујем у нашем Фабрнчном развићу, то је, да су у свима пашпм Фабрикама радници руски, а пнжењерн п механнчари, нптомци наших домаћих училишта. Још ћу да вам кажем неколико речи о нашој екстрактивној индустрији. Пређе су људп мислили да се вредност те пндустрије састоји у злату и драгом камењу. Данас се цео свет слаже да се извор богаства једног народа састоји у гвожђаним и каменоугљеним рудама. По срећи, тп дарови божји пзобилују у иашој земљи. Еод нас има сваковрсних руда, злата, платине, свију матернја за конструкцију, драгог камења, наФте п других, али пајвнше гвожђаних и каменоугљених. Урадске планине пуне су гвожђанах руда, али по несрећи, беху нам а и данас су нам још сувише удаљене од наших ивдустријских центара, а нису ни довољно богате ћумуром. Тек, кад смо то благо открили, и то обилато и пзврсног квалитета по равницама донским, наша је индустрија почела да цвета, понајвпше у близини тих руда, у подручју Москве, Рјазана, Туле и других, упрапо у срцу Русије, а благостање иочело је успоредо да се диже п шири. Па како нпсмо нп ми одмах усиели да екстрактивну пндустрију проширимо у тој мери да бисте подмирили све наше нотребе, јер, пзмеђу осталпх узрока, и наш се свет поводи за наглим обогаћењем, макар и ризиковао ирп томе —то је узрок те још увозимо са стране и гвожђа и ћумура. Узроци су, међутим, овом недостатку разнолики и мпмопролазни, они већ ишчезавају. Да бих вас уверио да је тако, навешћу вам неке нодатке, но којима ћете моћи оценнти у ком сразмеру екстрактивна нидустрија расте код нас. Године 1850, сва јс паша екстракција ћумура (не рачунајући Нољску. која је у томе и у другим неким производњама нанреднија од нас, што је доказ очинске бриге правитељства за њено благостање) износила је пет милијуна пуда 1 ); године 1870 скочила је на 42 милијуна, а 1880 год. већ на 200 милијуна пуда. Данас је далеко прешла ') један нуд 16'| 2 кидогр.

У ПЕТРОГРАД 69

ту циФру и скоро са свим истпсла страни увоз. У тој истој сразмери расте и екстракцпја гвожђа. Наша производња злата доста је значајна. Она пзноси 21^°/ 0 од целокупне светске производње. Русија, по богаству својпх златних руда, долази одмах после Аустралије и Северне Америке. Али слаба нам вајда од тога. Њега прождире паппрни новац Напротив, експлоатацпја наФте, награђује обилато наш труд. Обнлност тог минерала чији се извори налазе у близпни Баку-а, на Кавказу, не да се описати. Ми се надамо да ће он својом обилношћу и разноликошћу својих проиавода освојити све јевропске пијаце. Екстракција овог минерала расте у неверовагној сразмери. За осам година, од 1872 до 1880, порасла је од једног и пб мнлијуна на двадесет три милијуна пуда. Следсгвено и цена једног пуда спала је од 45 на 2 до В копека пуд! У истом сразмеру спала је п цена петрола , чија је продукцнја износпла 1872 год. пола милиЈупа, а 1880 већ дванаест милијуна пуда. Данас је екстракција наФте скочила на 85 милијуна пуда и сразмерно је и продукцпја петрола порасла— представљајући вредност од преко 80 милијуна динара. Та ће екстракција још више порасти, и надамо се да ће наш петрод истиснутн са свију јевропских ппјаца американски петрол спрам којега је наш бољи и јевтинији. Морам признати, да се ниједна струка наше привреде не поводи у тој мери по начелима науке као наФтана нндустрпја. Наш славни хемичар Менделејев први је свестрано испитао нафту и пронашао у њој, осим петрола маоге друге, дотле непознате а међутпм врло употребљиве састојке. На основу тих анализа, наш вредни индустријалац Рогозин предузео је експлоатацију наФте, и завео је парочиту хемијску дабораторију при својој Фабрици у Балакени, у којој тера сам даље, на своју корист, анадизу и опите. Ово је, у крупнпм цртама, стање наше индустрпје, оставив на страну ситније пропзводе као алкоход, хартију, све канцеларијске потребе и ДРУге. С поносом вам кажем, да је наша индустрија у свим својнм гранама напредна, да се у техничком обзиру повела строго но начелима науке а у ФорМи да се дотерала и дотерује по правилима укуса. Једно је својство особито карактерише, а то је солпдност. Има производа руских који се, својом солидношћу и укусом ни најмање не раздикују од најбољих симпдарних Француских или енглеских производа. Ово је тим већма радосна појава за нас, што се, данас, моК једног народа и једне државе расиознаје ио веИем или мањем разви&у њене индустрије. Ратови су данас утакмица свију, пе само фпзнчпих већ, поглавито, и морадних снага једног народа. Чпм ко нзведе на бојнште једну војску одушевљену, исгина, за идеју вравде, адп и наоружану бољим пушкама, дотеранијом артиљерпјом, рацијоналније уређеним треном, амбуланцијом н другим, има више изгледа за нобеду. Велпки део тнх номоћних средстава даје индустрија. Она је дакле мерило н моћи једног народа. Народ, који нема никакве индустрнје (не