Prosvetni glasnik

70 ИЗ БЕОГРАДА

рачунам као индустрију примитивну производњу, без основа научног, од пршшке као што ју иистинктиво упражњавају пчела, мрав, дабар и друге животиње) то је необразован народ. Такав народ који себе у тој мери занемарује, у данашњем, строго реадистичном веку — рецимо у Јевропи, 1 нема будућности, шта више, ја одричем и право таковом народу да као народ живи. Он је бескористан део друштвеног тела, који ће неминовно да унене и да га нестаие. Зато је сваки народ, као и сваки човек, дужан да по цену свог опстанка, свим силама настане да се унапреди. Дужан је, да сам себи ствара услове за своје унапређење, а њих ће створити ако се поведе строго по законима пстине, јер : „Чим један народ буде уважавао више истине морала и науке; чим опширније буде примењивао и упражњавао начела, која из тих истина произлазе, тим ће се више ослобођавати душевног сиромаштва, боље ће развијати услове за здраву употребу свију својих животних снага, и више ће расти његово благостање. Напротив, чим се впше један народ буде заносио соФизмима — чеда незнања, заблуде и тесногрудости — ; чим се више у његовом крилу буду појављивале злоупотребе, неправде и отмице; чим више буде упропашћавао своје живе снаге и своју тековину, тим ће дубље морално опадати и сиромашнијим постајати, тим ће више расти у њ предрасуде и зло расположење духова по свима класама друштвеним ; једном речју, више ће се нагомилавати у њ квасца за агитацију иародну. Следство је тог стања већи развој средстава за репресију — наравски, на штету морала, благостања и целокупног напретка. У том сгању, такав ће народ неминовно да пропадне". Благодарећи мудрости нашег правитељства, здравом разуму и усталаштву нашег народа, ми немамо впше да се тога бојимо ; али по цени да застојом искусимо и ми те носледице, морамо непрестано да корачамо наиред, све даље, то је наша лозинка. При крају имам још да вам додам, да Је број наших Фабрика и радионица износио, концем 1885 год., 83.182, са приходом од скоро четири милијарде динара (3.920.587.749). Да је њима запремљено било 1.134.439 радника. По данашњем приблпжном рачуну, приход је скочио преко пет милијарди, а број радника на скоро милијуи и по. Има још нешто што је важно да зиате, а наиме : да упркос оволиком броју радника, раднпчког иитања нема код нас. Ни један паш радник не сматра се солндарним с радницама јевропским, јер и његова награда и услови његовог опстанка са свим су различити од награда и погодаба јевропскпх радннка. Све велике Фабрике код пас (не велим радионице), све без разлике, брину се у истој скоро мери за раднички, као и за свој сопствени опстанак. Свака, велим свака, велика Фабрика ујамчава школама, болницама, колонизацијом или пенсионим фондом опстанак људима којп посвећују свој живот опстанку и напретку дотичне Фабрике. Следствено, потпуна хармонија влада између радника и власника. Ово је благодетна, иоследица,

У ПЕТРОГРАД

поносим се тиме, једне врлине руске — доброчинства. И ово је једно иоље широко развијено код нас, у које не желим да улазим Знам, рекох му, без да наваљујем да ми и о овоме пружи каквих података, јер је он хтео од чедности да муком пређе преко ове узорпте врлине руске. — Имао сам прилику, наставих, да се о томе осведочим, на моме путу, гверивши се да поједини и многобројни добротвори руски, издржавају о свом трошку стручне школе, болнице и слично — али за што вам највише честитам, за важе женске манастире по губернијама. Том установом чините највећу услугу моралу и сиротињи, јер склањање од порока и мизерије, жену, девојку, која, без средстава, без потпоре налази уточиште, кућу и породицу у тим манастирпма, с прам којих се она опет одужује радом и вештином које у њизучи. А где сте ви то већ видели, запита ме ? У свакој главној вароши, а најпре у Кишењеву, где првобитно оцених важнест ове установе. Ви све видите, од вас се неможе ништа сакрити — хтедне малко да ме похвали што га пажљиво слушах. Осмеливши се овим његовим добрим хумором, умолих га, да ми да каквог обавештења п о руској агрикултури. Да како, да како, рече ми, с њом је требало и почети. IX ПоЉСКА ЕКОНОМИЈА И СТОЧАРСТВО У РуСИЈИ. — ПОЧЕТАК њиховог рдциоиалног развића и њихово данашње стање. — гдавнији ир0изв0ди пољски. — шта беше крепосное право у Русији. — На који је начин оно укинуто И КОЈЕ СУ БЛАГОДЕТИ ОДАТЛЕ ПРОИЗИШЛЕ. ПОДЕЛА ЗЕмље међу сталежима. —■ пољско-привредне школе прилагођене умном иоимању сеоског житељства. годишњи приход неких руских домена. пужни услови за развој пољске економије. — колико ЈОШ РуСИЈИ недостаје да се и квантитативно узмогне мерити са осталом Јевропом. — Саобраћајна средства у РуоИЈИ, водена и сувоземна. — Извоз и увоз руски. — Русија може да живи, сама за се, потпуно културним животом. Пољска економпја, започе г. Н., од кад се почела и код нас рационално упражњавати, постала Је стожерном основомцеле наше народне иривреде. Она. је главно средство нашег живљења и поглавити извор благостања нашег народа. Наше Фабрпке продају велпки део своје производње у земљп, слествено и њпхово цветање зависи од бољих или лошијих летина. Оспм тога рационална економија обележаваступањ културе једног народа. Без рационалне економије, ниједан се народ не би смео назвати културним. Ео ову грану најпре не обради и не усаврши, неће никад друге гране привреде нп основати и с тога ће тај народ остати сиромах и релативно необразован. Да смо, благодарећи напорима правитељствене владе и нашој соиственој иницијативи, претурили ту Фазу, нека вам служе следећи примери за доказ: До године 1830 извозили смо жита у Јевропу ни пуна четири милијона четврти') годишње Данас, упркос љутој конкуренцији у промету овог 1 ) 210 кала (управо 209-72)