Prosvetni glasnik

71

цроизвода од стране Америке, Аустралије и Индије, извозимо годишње 40 милијуна четврта, десет пута више но пре. Наша пропзводња дана износи сада годишње 20 мидијупа пуди. Дела остала Јевропа, а на име : Горманија, Француска, Белгија, Ирланд и Италија, не производе више од 13 непуних милијуна, и оне не могу више да увеличају ову своју производњу, док наша расте из године у годину. У тако истом цватећем стању налази се и наша производња копопље. Извоз ових наших двеју текстилних биљака стигао је већ вредност од 300 милијуна динара. Пропзводња нашег памука напредује изванредно на Кавказу и у Туркестану. За десет, иетнаест година још ћемо ослободити сасвим пусгаре туркестанске од ноилаве песка, средством засада шума — и цео тај предео, овим начином освојен, намењујемо, у главноме, производњи памука. Моа:ете себи представитп какву ће тада револуцију произвести ова наша производња у светској памучној трговини. И ако у много мањој нропорцији, ппак напредује и свилена производња код нас. Годишње извозимо 50—60 хиљада пуди. Док смо, до скора, увозили у већој мери дуван са стране , данас производе код нас ту биљку преко 130 хиљада садова, на просторији која превазилази 50 хиљада десетпна") Исто тако и други неки плодови пољски, који се до скора никако или слабо обрађиваху, узеше полета код нас, као на пример мељ, цвекла, репица, па и сама лоза у Бесарабији, Криму ц Кавказу, и надамо се, да ћемо унапређењем винодеља мало по мало смањити грдан увоз вина са стране, који износи годишње око седам милијуна динара. Производњу меда удвостручисмо за ово последњих десет година, извоз нам је овог производа порастао на 600 хиљада пуди. Шуме су нам такође велики швор богаства, ми из њих подмирујемо све наше потребе, оне обухватају 38 ч / 0 целе наше, понајвише северне по вршине. Све су врсте дрвећа код нас заступљене као и у Јевропи. Дуж целе зкелезничке пруге, почев од Кпјева па до Петрограда, прнметили сте ваљада стоваришта спремљене грађе као и горива које чека на купца, и једну особеност коју другде не видесте. а на име велпка стоваришта готових кућа и вила, у парчад растављених. Ви можете при тим стовариштнма да поручите вашу ижбу од извеспог размера и добићете ју нрвим теретним влаком. Истог ју дана можете склопити и у њој спавати. До вас стоји да се не запали. И баштованлук почео је код нас да напредује, упркос нашој непогодној клими, али развићем железнич ким везама, ова се грана ширц нарочито у нашим јужним крајевпма. Од 15 година овамо, подигнуто је код нас преко 60 великих баштованских засада. Баштованџинице Грочева у губернији Јарослављевој, срезу Растовском и она царског баштованџијског друштва у Петрограду достигле су репутацију јевропску. Наравски да ми још увозимо баштованске производе из Алгира п Мадере, пз И галије и Француске, али је то више следство нашег благостања него ли стварие нотребе. Ј ) једна десетина = 1,92 хектара.

Сточарство је, прекинух га, не само нужно за подмирпвање првобитних потреба жпвота, но је опо и главно помоћно средство за земљорадњу. Да ли је и сточарство повољно развијено код вас ? запптах га. Наша пространа домовина, одговори ми, гаји све постојеће врсте домаће стоке , почев од ирваса до камиле. По броју домаће стоке ми предњачимо заиста целој Јевропи, али не и по сразмеру житељства и простора. Број коња у најпродуктивнијим земљама Јевропе, као у Немачкој, у Француској, у Енглеској, Италији износи укупно 20 милнјуна грла. Код нас њихов број износи 21 мплијун. Марва код иас пзноси 24 милијуна. У напред набројаним државама, до 46 милијуна, ни двапут толико, колико код нас. Производња вуне износи код нас годишње 177 милијуна килограма, и то од чисте, најфиније мерино-вуне, у напред поменутих пет држава 202 милијуна килограма. Целокуиан извоз наше стоке износи годишње 180 мнлпјуна динара. По овим подацима можете ценитп колико смо богатији сточарством спрам иојединих држава јевропских. Па при свем томе, и:нузев коње, ми смо још убоги овим бројем, сразмерно нашем становништву и нашој просторији. Зато се трудимо да н ову грану домаће привреде још боље догерамо и умножпмо. Имам да вам се похвалим и напретком сточних продукага, као на ирпмер, маслом и спром. До пре двеста година, ми нисмо имали никакве индустрије у овој грани. Благодарећи настојавању нашег уважеког народног економа г. Верешагина отворена је у Едимонову у губернијн Тврској, уз припомоћ правитељства, школа за Фабрикацију сира и масла, из које су се стручно спремни младићи разлили по целој Русији. Благодарећи овој установи, мп производимо данас сир, који се мери најбољим у Јевропи. Наш Честер тражи се једнако иа трговима пемачким као и енглеским, и извоз годишњи износи три милијуна, а масла шест милијуна дпнара. Свиње се слабо негују код нас. Њихова годишња производња износи једва 70 хиљада брава. Перната живина, напротив, довољно је негована. Извоз пернате живине и њихових продуката, као јаја и перја, износи годишње до девет милијуна динара. Сточна и живинска привреда, као што видите, такођер је процзетала код нас, али ју морамо свакако још дотерати н унапредити. Пространство наше домовине и све више растући број житељства, као и љута конкуренција осталих крајева света, налажу нам у дужност да без одмора радимо на умножењу п усавршавању наше привреде. Благодарећи очинској и просвећеној брпзи правитељства, труду и пожртвовању појединих стручних људи и друштава економнпх, а нарочнто здравој свестп народној, све гране тше привреде показују из године у годину све бољпх и нространијих успеха. Молим вас, прекндох га, како се ви то усавршујете, којим начином и каквим средствима?