Prosvetni glasnik

П.Г БЕОГРЛДА. У ПЕТРОГРЛД

Вп мп полажете једно прострапо пптање, које захтева многа познавања, на које мучпо да ћу вам потпуно одговорити, али ћу се потрудптп да вам дам макар и једнострано обавештење. Агрикултура је, као што ће и вама позаато бити, скуп разних п комплексних паука, које спадају у ред пндустрије Зато се и зове „Пољска прпвреда, Пољска индустрија". Један врло уваженп економ велп: ,да између свију индусгријалаца, земљораднику треба највеКа су.ча разноликих знања, како би узмогао комбиновати веКи број идеја у аримени овог рада на ексилоатаиију земље Ово је нстина коју ћу вам сада примером потврдгггп п у исто време одговоритп на ваше питање. Наша је агрпкултура стајала све до 1861. године још на нпском степену развпћа. Опа се кретала већим делом по својим старинским навпкама; она беше, прво, скоро сасвпм напуштена сељачкој рутини, и друго, мужик не беше непосредпо интересован код нас њеним напретком. Кад, 13 Фебруара 1831. године, наш незаборављени, блажено-почившидармученик, Александер II иада указ, којим се 46 милијуна мужика емапцппују, ослобођавају ропства, проглашен је, у исто време, и ирепорођај нашег земљоделства. Велепоседник оста без руку, а мужик без главе. Велепоседник прибеже науци да тражп средства којпма ће надокнадити оскудицу раднпка, а мужик запште поуке од свог дојучерањег господара, како ће најкорпсиије своју сопствену Фгзпчну снагу да употребп. Онај нађе обилато у науцп не само помоћпу механпчиу снагу, но и поуку како да, разумно, обрађује своју земљу, да би више и бољег плода прибрао. Мужик се угледа на господара, па стаде следовати његовом иримеру. Истинл, с почетка беше мало забуне, али се наш народ на брзо освести и прпону приљежнпје и разборитије но икад на рад. Велепоседнпк, место да проводи беспослепо своје време по Петрограду или по другим светским престоницама, трошећи на празно свој новац, настани се на своја добра и поста свој сопствени економ, призва у помоћ стручњаке и поче рацпонално експлоатисати своју земљу На далеко су позната у Русији добра гроФа Уварова у губернији Пенској, чувена са својих дистилерија, пивара, Фабрика за цеђење зејтина од конопље и колзе, са својпх водедица, цпгљана, механичпнх радионпца и других. Чувено је у Русији и пмање Њ. Имиер. Височанства Велике Кнегиње Екатарпне Михајловпе, у Полтавској губернији, за тим добра Зеленкова, Грабенкова, грОФа Толстоја у Харковској губернији, и имање г -ђе Мазловскове у Курској губерпијп, и многа друга са своје у потпуном смислу рационалне обраде, шта више скроз наунне, јер с њима управљају признати научари. Услед овог обрта у управи добара, обрада земље променп се сасвим код нас. Где су пре долазилп на неким местнма зимски усеви . сеје се сада раж, која боље пролази; место трогодишњег одмора заведена јо обратна обрада. Сад имамо кромпира, репе и цвекле обилато за се и за стоку, која добивајући бољу храиу постаје из дана у дан напредппја. Шећер, који пређе беше ирава реткост

код нас, производи се данас обплато преко свију наших потреба и то најбољег квалитета: он је са 30°| о слађи но онај ког ви трошите у вашој постојбини. Ми производимо шећера годишње иреко 22 мили' јуна пудп, а трошпмо у земљи 18мплијуна; четири мнлијуна, а нрема проходњи и више милијуна остаје нам за извоз. Ова је индустрија врло нздашна за нас, јер огроман свет вуче користи од ње. Само при Фабрикама шећера зарађују свој хлебац око 80 хиљада радника Усдед унапређења земљорадње никле су, тако I рећп иреко ноћ, и друге, дотле не чувене инду1 стрије код нас, као Фабрике конзерва, нарочито варива, буљона, воћа и разнпх шећерлема, која су врло распрострањена у Русијп. Чим пак више | расту ове пндустрпје, напредује впше и агрикул1 тура и сточарство и обратио. Уноредо са развићем земљорадње развијаху се и пеке Фабрике, које су уско везане за агрпкултуру, као на пример, парни млпнови за млевење брашпа п спрему разних гризова. Ових млинова имамо сада преко 400 и иретварају у брашно око 150 милијуна четврги жита годишње. Тако псто да бпсмо умножилп механнчну снагу, требало нам је набавитп пољопривреднпх стројева и алата. За дан и ноћ тако рећи, дигосмо преко 400 Фабрика које израђују једино пољске алате и стројеве. Прн томе нисмо се ограничилп да иодражавамо просто алат и стројеве онако како се у Јевропи гради, већ смо га негде дотерали а у опште прилагодилп спрам нашег земљишта и потреба. Упоредо са рацноналном обрадом земље напредује и рацнонално неговање стоке. Наше су се ергеле у велико умножиле и дотерале по модернпм спстемпма. Најбоље смо нриплоде набавили пз Туркестана, Арабије и Енглеске за нашу I Финпју расу. У исто време дотерујемо и наше тратере који су у тој мери скочпли на глас, да нпсмо у стању да задовољимо свпм наруџбпнама које нам стижу из Јевропе. Ве.шку смо цажњу обратили и нашим овцама , дотерујући једино нагау домаћу расу, јер смо се уверили да наи она пружа најбољу мерино-вуну. Да не би сад мислили да ја претерујем, или да смо већ стигли до врхунца, запамтите, да ми нисмо још нп из далека задовољни овпм напретком. Много нам још остаје да урадимо. На при| мер, ми пзвозимо наше жито у натури, а тек један десети део у брашну, и ако рекосмо да бројимо 400 парних млннова. Ми морамо ценити наш напредак не спрам ове или оне силе јевропске, већ спрам пашег пространства и броја нашег становнишгва. У овом апсолутном погледу треба нам још много труда и напора да тигнемо до врхунца па да видите, а радимо бсз одмора на томе. У овом тренутку уђе послужитељ у кабинет да нас послужи чајем. Љубазни п учени домаћин прихвати ову нрилику да ми објасни како је чај здраво распрострањено пиће у Русији. Оно не само што реагира иротив наше љуте зиме и влаге, већ и одврлћа народ од спиритуозних пића. У овој цељи, власти и приватна друштва распросгиру по целој Русији не само ово благородно пиће већ и