Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

је сада на општику. Општина управља сада сама 1 својим пословима, и сама суди сељачке спорове Ораћа земља, откуиљеиа од господара, постала је, не својпна појединаиа, већ општа, заједничка целом мпру или општини. Она се. из времена на време дели између домаћина мирских, само с правом на уживаље плода. Мужик притежава као личну својину само свој двор и принаддежеће земљиште. Тек, ако две трећине мирских домаћина затраже коначну поделу заједничке земље, онда, по закону, постаје слободна и извршна подела. Сад знате да и наши сељаци притежавају своју земљу и да сами с њом управљају. Колико пак износи део земље која им припада, то ће вам објаснити следећп податци. Цела површина јевропске Русије дели се на три дела: један ирипада државн, други племству и манастирима, а трећи сељацима. Део принадајућп држави износи 38°ј 0 , племству и цркви 23°, 0 а сељацима нешто више од 27°/ 0 (остатак је занремљен водама). Еад се још узме у обзир да део припадајући држави обрађују скоро искључиво сељаци, онда на н>их долази посредно и непосредно У 3 целокупног земљишта способног за обраду. Према овоме, податци које вам наведох мало пре о нроизводњи руској, односе се већим делом на сељаке. Односно другог дела вашег пптања, да ли и сељаци обрађују рационално своју земљу — судите сами по овоме што ћу вам сада навеста : Министарство домена устројило је по свима крајевима царства пољо-привредне школе прилагођене умном схваћању (нашег) сеоског житељства У љима се предаје не само обрада земље, већ и практични основи свију првобитних индустрија пољских ишумских 1 ). При вишим училпштима, пак, поскрбљено је довољно за више стручно изображење на овоме пољу. Шта још доприноси, знатно, поуци сељака, то су „узорне економије" којих има, мал' не, на сваком повећем госиодском и државном добру. Некоја пак имају, уз практичвгу и теоријску ратарску школу. На овим се „узор-економијама" праве опити, констатује подобност и плодност алата , усева и слично, при чем сељаци из дотичне околнне добивају прнлику да прате резултате ових опита и да се у опште најзгодније поучавају у прлктичној земљорадњи. И ако економија сељачка није онако напредна као она великих иоседа, благодарећи, ипак, овпм разним начинииа поуке којима се на њих утиче, могу вам се похвалити и њиховим успехом. За њихов напредак у овој грани, стара се још и једно нарочито одељење. названо „агрнкултурно и пољско-индустријско" при Министарству домена;старају се такође и учена друштва аграрна, која под разниим називима постоје мад' не по целој земљи. Напослетку, сваком придиком, стручне комисије аграрне обилазе иаше крајеве да оцене стање земљорадње и подпесу нове предлоге за уиапређење ове гране — а наши стручњаци понуларишу ову науку ненрестаним пубдикацијама. ') Камо среће кад би се оваке школе и код нас завеле, мање би било бесиосличара и смутл>иваца.

Заиста, прекидох га, ваша земљорадња на овај начин мора да напредује, и ако се труд, који у њу удажу господа и сељаци, исплаћује , онда би могли и други назаднији народи да се у вас угдедају. Зар мислите, одговори ми, да би наши капиталисти, вични ведиким добицима , улагали своје милијуне у земљу, да бп и наша сељаци улагади своје уштеде у куповању нове земље , да им се интерес обилато не исплаћује ? У остадом навешћу вам један пример. Споменуто већ добро гроФа Уварова „Чернигово" износв 19 615 десетина (нешто више од 37'/ 2 хиљада хектара!) Пет до шест хиљада десетина лежи нод шумом, остало је обрађено. Оставимо што мноштво раденика живи и тече на овом добру, што многе Фабрике зарађују њеном управом, што држава напдаћује обилати данак — чист приход , по одбпгку свију трошкова доноси власнику добра 612 хиљада динара годишње. Према средњој цени наше земље, та сума представља интерес од 15 до 20 на сто, како је ко морао уложити већи иди мањи капптад за експдоатациЈу. То је заисга добит преко сваког очекивања и тек су ми сада појмљиве користн обраде земље основане на науци. Дозводите ми, рекох му, без замерке, да вам ставим још једно пптање. Да ли је и сигурност, по тим иространим добрима довољно ујемчена код вас? Шта разумете иод сигурношћу, запита ме он? Мислим, одговорих му, имовну и личну. Немојте ми замерити што вам постављам ово питање. Дубљи ме узроци на то наводе. Заиста, замерио бих вам, рече ми, да се нисам већ уверио, да искреним срцем пратите наш развитак и да желите да се свестрано обавестите Извесно, догађа се и код нас злочина, као свуда, али они не прелазе границу нормалностп. Шта више могу вам се похвадити да су здочини ређи код нас но другде. Просечно, годишње, ми имамо 0'089°| о криваца, ни једап на хиљаду становника. То зло да кб убија, пали, упропашћује туђе имање из омразе, пизме, и слично , не постоји код нас. Сигурност је у том обзиру апсолутна, иначе не би био могућан никакав напредак. Људи су се зато и склопили у друштво и поставили вдасти да им оне ујамче живот и имање и спокојство. „Сигурност је, — каже један уважени економисти — „стварно, постојано и непокодебљиво јамство, да ћемо располагати нашом физичном п умном снагом, као и плодом пашег рада и наше индустрије, да ћемо раснодагати нашим уштедама, нашим капитадом и нашим имањем, као и лихвом и приходом које они доносе иди донети могу, без икакве опасности од лопова, паљиваца и разбојника, без опасности да ће нас вдасти кињити, без опасности од ненријатељске наваде и унутрашњих револуција, тих правих катастроФа народних. Сигурност је тим већа у једној земљи, у колико полиција врши тачније своју дужност , у кодико је правда савеснпје удељена, у кодико је дејство свију јавних органа разборитије. Без сигурности својпна је еФемерна а сдобода је идузорна. Први и највиши