Prosvetni glasnik

10*

ИЗ ВЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

задатак власти, тај је, да ујамчи снгурвост у земљи. Обилност илн сиромаштво једног народа зависи управо од степена сигурностп коју он ужпва. Да се ма која грана привреде створи и унапреди у једној земљп, да рад постане пдодан, што више могућан, да радиици узмогну уложити свој труд и своје знање а каииталисте свој новац, да се штедња започне п капитал створи, треба, пре свега, сигурности. Под сигурношЛу разумевам и то да људи не стреае од неиравде, нереда и иреврата. Без овакве сигурносги, капиталисти повлаче свој новац под земљу да га спасу од грабежа. Сигурност је, једном речју, први и главни усдов за развој друштвеног живога у свима његовим облицима. Ви видпте сада, како наука, како и ми схватамо сигурност личну и имовну. Цватеће стање, наша агрикултура и наша индустрија јамчи вам да сигурност и стварно постоји код нас. Жалим, одговорпх му, што сам вам овако питање и поставио — али се тешим тиме што поука коју сте ми овом прилпком дали, може, кад тад, да донесе другоме плода.Хвала вам на пространом, корисном и стручном обавештењу, које сте ми дали по овој првој и најважнијој грани ваше народне привреде, и ја вам из срца честитам што сте и у њој тако напредни. Станите, одговори ми уважени домаћии. Ја сам вам са свим ружичасто представио наше привредно стање, агрикултурно и индустријско. Оно би било верно, сасвим верно, кад би наша царевина бројала само 60 милијуна становника и обухватала само Ч 5 свог данашњег иростора. Алп божјом вољом, она броји два нут више житеља и пет пути више простора. Половина. дакде, наше огромне масе народне, нарочито азијске, лежи још у тами, оно се још надази изван благодети кудгуре. Ја нећу да вас обманем, ја жедпм да добијете верну слику нашег стања. Ја ћу вам га објаснити једним онппљивим нрнмером. Кад бп наш целокупан народ јео онодико меса, трошио онодико шећера, одевао се онако намуком и вуном, као и Енглезп, ми не само што не бисмо имали за извоз ни сгоке, ни шећера ни памука, но наша данашња производња не би стигла да подмири наше сопствене иотребе. Наш недостатак не саетоји се у квалнтативној моћи културе, већ у бројном сразмеру образованог народа. Ми се озбиљно трудимо за напредак и другог деда паших суграђана. За непуна два века. шака људи, орлићп Великог Петра, иридобише култури, рецимо, 60 мидијуна народа; нема сумње да ће у много краћем року, ових 6о мидијуна обдагородити п остаду своју браћу. Наше правитељсгво и наша интелигенција чине све могуће да чим пре постигну ту цељ. Отварасмо свуда шкоде за парод и још их непрестано огварамо у Јеврони и Азији. И сам, наш тако разглашен Сибир, није више оно страшило, које вам се намерно као такво и данас представља. Упућујућп наше развратнике у Сибир, ми пм пружамо тамо, у исто време и могућност за примену својих врлина, ако су иоле људи од каквог реда н способности. Помислите само, Сибир и универзитет! Јест има и тамо универзитет, а поред његасу и остали услови

културе. За дан за ноћ, везасмо средством гвоздених путева далеке крајеве азпјске са центрумима наше пндустрије и кудтуре. Закаспијска жедезница права је културна железница у сваком обзиру. Тешкоће, које су наши техничари имади да савлађују ири њеној грађи, беху сасвим нове и неодољиве природе. Требало је отимати земљиште парче но Парче од поплаве песка. За циглу ноћ, бесни таласи песка затрпали би некад стотину кидометара тешко саграђеног пута без да му се могао траг приметити. Даиас смо те крајеве, простране као каква царевина закдонилп од иустара засадом шума и уведи земљорадњу, у очекивању да се и индустрпја узмогне развити. Тако исто , започећемо, данас сутра грађење и Сибирског гвозденог нута') који ће и с' наше стране света везати атланскн с Тихим океаном. Тежак задатак, али на крају те пруге, тамо у далеком Николајевску, лежи јамство нашег напретка. Пошто споменусте гвоздене путове, дозволите ми да вас запитам, која су и колика под возна средсгва која одржавају саобраћај у вашој земљи и потномажу развитак трговине и привреде — п онда колико износи цедокупан извоз руски на страни, и обратно, увоз ? Наша су подвознг, средства, одговори ми г. Н , лађе и гвоздени путовн и к томе још дос^а важан саобраћај кодима и шајкама. 0 овом последњем тешко је ухватити рачун, али о првим могу вам пружити тачне иодатке. Наша водена иодвозна средства, морска и речна, не рачунајући војне дађе ни трговачке са свим мале, износила су 1882. год. 3929 лађа на једрпма са теретном снагом у средњој руци од 44 - 6 тона, и 1167 пароброда средње теретне снаге од 156-3 тона. У овом броју није урачуњена Финдандија, ни источни Сибнр. 50°| о од ових лађа саграђене су у земљи. Другој половини није могуће уватити рачун о њиховом порекду. Цедокупна мрежа наших гвоздених путова износи данас 32.425 кидометара. Овом броју моћићемо у скоро додати и 8 до 9 хиљада километара сибирске железнице, која тек што није заиочета') и тад ће цела наша мреаса износитн око 41 хиљаду кидометара. Ма ја признајем да је здраво мало, не спрам осталнх јевронеких држава, већ спрам наших годемих просторпја, ади времена, па ће се и та празнина испунити- Ми смо од скора почеди развијати озбнљно ову грану и, у средњој руци, граднмо годншње, без ведиких дннија, као закаспијске и сибирске, по хиљаду километара на годину По овнм сразмерама стићи ћемо и ми, не баш тако доцкан, да испреплетемо нашу земљу железницама. Међутим, не треба заборавити, да емо ми унутрашњим воденим путевима боље снабдевени но остада Јевропа. Односно нашег извоза и увоза, могу само да вам поднесем податке онашем промету сЈевропом. Годиве 1889. наш је извоз за Јевропу изиосио две и четврт милијарде динара (2,256.153 000), а увоз нешто мало више од Једне милијарде динара Ј ) Већ је започета