Prosvetni glasnik

76

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

(1.083.971.000). У опште наш извоз за Јевропу премашује увоз скоро навек са милијарду и 250 милијуна динара. По овоме, можете и саии оценити да се ми можемо проћи Јевропе. Данашње стање наше нндустрије и целокупне наше производње, став <ђа нас у тај сретан положај, да бисмо могли, при каквом случајном затвору границе, самп за се да живпмо без уштрба и да подмирујемо све наше потребе, па н душевне, о чем ћете се уверити, надам се, кад прегледате наше музеје и остале научне и вештачке заводе. Мп бисмоитада потпуно напредовали и уМножавалн наше благостање. Наша је царевина тако пространа, наши су унутрашњи извори тако разнолики, да је наш унутрашњи обрт, сам за се, значаја светског. А за извесне сувишности, Азија би нам остала као што и јесте довољан потрошач. Али је цпл. људи да се зближују и друже, како би се, у све ужем саобраћају једни с другима оканули међусобних омраза п зађевица, не били, једном, мир завладао међу њима и посталп сви браћа. Хоће ли кад тај дан доћи, не знам, алп нама је дужност, свакако, да свн сложно у том правцу радимо, пошто нас и разум на то упућује, па ће нам ипак лакше битп. Овим мудрим и човечним разговором заврши уважени академик своје разлагање о привреди ру.кој, и ја само жалим што не могах све онако упамтити као што ми је он научно и разговетно разложио. Заблагодарившп му на труду и готовости, којом се мојој молби одазвао, опростих се с њиме, размишљајућп дуго о томе, колико може, као оно у Руспјв, да шака изображених и племенитпх л>уди усрећп свој иарод, кад савесно прионе апостолату којем се она науком иосветила, кад се сваки од њих '1ТУД 11 Да постане радпје вредаи наставник него ли лош државник, добар лекар него лп несиособан економиста, стручан инжењер него ли незрео политпчар. У таквој је земљи онда свако на своме месту, а кад су чпвије једног строја добре, мора и строј да добро ради. X. Шетња по Невскоме. — Ресторани и позоришта у Петрограду. — Нот.на фнзиономија Невског нроспекта. Сигурност у Петроград^. — Ноћни изглед Неве с Никола.тевског моста. Док ја разгледах дућане петроградске и обавештавах ,се, у пријатно угрејаиим собама, о стању земљорадње и о степену развића индустрије руске, време се нагло пролепшало било. Млаки, пролетњи ветрић, као што Руси не памте одавна, појавио се месец дана раније и откравио дебели лед с Неве. Сунце сијаше пуним сјајем и свет се размилио бпо по улицама петроградским, нарочито но Невском проспекту. Зажеливши се топлог ваздуха, одох и ја ди се сунчам ио Невскоме, наслађујући у исто време око сваковрсним призорима. Сад јек приметих да је у етнограФском обзпру Невски проспект правп мозаЈик. Не превла-

ђује у Петрограду, као у Кијеву, малоруски, или у Моски неки својетвени, назовимо га, суздолски тип; у Петрограду су свп типови застушвени: великои мало-руски, пољски, фински . немачки, татарски, у неједнаком сразмеру, сваки за се. Сви се ови таиови виђају по Невскоме, а међу њима и чистокрвнпх Француза и Енглеза, који са разних побуда, обплазе престоницу на поносној Неви. Не баш ретко, примећује се и по некп накинђурени Китајац, нриметан са своје ношње, свог дугачког перчина жмиркастих, у облику бадема изрезаних дугуљастих очију. Сиокојно се п он шета ио Невскоме, без бојазни да гомиле светине иојуре за њим, као за каквом чудноватом звери, као што се то виђа по неким средњо-јевропским престоницама. Жепски пол, на против, пружа већу једноликост у типу, или, боље, разлика његовпх црта није тако ирононсирана као код мушкараца. Данас је тај краспп пол променио своје рухо. Много ми се више допадао док га виђах, по Невскоме, дугачким сомотским јапунџетом, фином самурином или свиластим астраханом око врата и народном толл китњастом шубаром на глави. Та руска шубара красп више нежно женско лице, но најлепши адиђар. Као какав подесан оквир. даје више рељеФа њеним цртама и ублажује недостатке где их има. Таје шубара једнако подесна за красотице као и за мање обдарене лепотице. Али је данас тај чар нестао. Махом су све даме у струку, нешто ређе укуснијег кроја, а грдни „Рембранти, Еспартероси" и како се све зову тп њихови модереи шешири, облика и иорекла подједнако неукусног, краду им сав чар и руже им лепоту. Међутнм, оних красних, грациозних Малорускиња, бистрог погледа, веселог израза, укусне ношње, тактичног хода, не виђах никако или мало по Невскоме. Има, дакако, и овде красотица, али у оној мери естетичних као Малорускиња, ретко их има и у свету. Тог истог дана, договоуих се с једним познаником да вечерамо (управо да ручамо, јер ни у Петрограду људи не прекидају свој дневии рад главним оброком па као трутови да после спавају) заједно, како би могао после вечерњег оброка да ми покаже ноћну Физиономнју Петрограда. Ручасмо дакле у једном ресторану на Невскоме, по две рубље на главу. Кујња беше по Француски, пет јела, чаша вина и каФа. За чудо што човек може у Петрограду да живи јевтино и скупо, како му кеса подноси, а опет да је потпуно намирен. У центруму вароши може да добије прилично лепу собу у каквом „хотелу гарни" за рубљу на дан. Има их и јевтиније Има ресторана који издају само једаи оброк дневно, по утврђеној цени, од 2 до 7 сахати у ,.ече. Тма света одлази на тај оброк, трговачкогинпжегчиновничког сталежа, свет у пуном смислу пристојан и угледан. Тај оброк од четири „бљуда" (супа, два јела по вољи или рибе, сладолед) не кошта внше од 50 копејака, а ресторација може да се мерп укусношћу јела, чистоћом послуге и сјајем намештаја с најбољим хотелима негде на страни. Откуд толике јевтиноће, запитаће когод? Од веома великог промета. Кроз