Prosvetni glasnik

из веограда

огромне трпезарије тих ресторана ирође дневно трц до четири хиљаде душа. Наравскп, има хотела у Петрограду, у којима кошта један оброк 5 —10 и више рубаља, као што су хотели Белви, де-Франс шшресторанп „Мали Јарославац", „Киба" „Доноп* и други. Подвозна су средства такође јевтина у Петрограду. За најдаље растојање у вароши нисам ндаћао кзвошчика впше од 50 конејака, а растојање то износи од десет до дванаест километара, одлазак и новратак. Још јевтинији је подвоз на омнибусима и трамвајпма. После ручка одосмо у иозориште. На жалост сезопа руским оиерама прошла је била. У Петрограду, без острва, има неких девет позоришта у главнпјима од којих стане до 2000 аштеља. Руска опера и руски балет представљали су се искључиво у великом театру. Но, пошто је стручна комисија констатовада голему опасност од иожара, то су, док се не обнове, све врсте представа пренесене у Маринском театру. Руска драма представља се у Александринском театру. Но, ни она се није престављала у Петрограду за време носта, већ је теагор уступљен био једној немачкој оперној трупп, док се у театру Немети престављала пољска драма, а у Махајловском театру Француска оперета. Сем цпркуса још који је редовно давао своје представе све до велике недеље, осталп су театрп били затворени. Пошто ме стране представе не занимаху толико у Петрограду колико месни упечатци, то обиђосмо те исте вечери два театра, толико колико да се уверим да петроградска публика из свију сталежа ценп ову врсту душевних наслада, јер театори беху дупком пуни, и да су скоро сви театори изнутра богато и укусно украшени — алп морам иризнати, да својом спољном архитектуром не производе никакав упечатак. По свршетку представе, изиђосмо да се шетамо по Невскоме. Ја већ казах да је Невски проспект артерија кроз коју тече живот петроградски. Беше око једанаест сахати ноћу. Велики број дућана беше још отворен, а улица беше још дупком пуна света. Хиљадама душа укрштало се кроза њ усноредо са скоро равним бројем кола. Тек, у дубоко доба ноћи снада саобраћај ио Невскоме на коју стотину душа, и онда се електрика гаси, а гасне се лампе пале. То бива, мнслим, у два сахата по поноћи. Мој ми садруг поче сад објашњавати како је неки део света, мушко и женско, који се шета но широком Невскоме, провео цео дан радећи у затореном простору, па долази на Невски да се надише чпстог ваздуха, п уједно тако наслади, разгледајућп љубопитно излоге пливајуће у пламу светлости. Неки иду или се враћају из театра, или са других забава и скупова — али већи део овог света, приметна по журном ходу, иде по свом послу или се враћа са каквог вечерњег рада. Спавање је, рекао бих, код Петрограђана, иоследња брига. Најмање одмора дају они своме телу. Њихова напрезна делатност изненађује. Нема вечера зими да какво научно друштво не држи свој скуп. Сваке вечери држе се, но свима квартовима варошким, разна пучна пре-

у петрограда 77

давања — док другн зарађују, или допуњују своју I дневницу, ноћним радом. Свака оскуднија породица чинп у вече своје набавке за кућну потребу, тим ће мање издангубити сутра од дневне зараде. Сваког доба жене и девојке продазе поред вас вечером, мадом укусном котарицом о лакту, да назаре по дућанимн Невским. Осим оних сјајнпх рукодеднпх дућана које мадо пре впдесмо по Невскоме, има их такође много препуних сваковрсним јестнвом. Ништа не обмањује толико око, при вечерњем осветљењу по Невскоме, колико опи многобројни излози, пунп сваковрсних ретких варива с далеког југа , свпју оних безбројнпх конзерва рибе, меса, дивљачи, кађене, сољене, сецкане, марпнирапе, ХГуване или тазе, свију боја и сразмера - право бдаженство гастронома; а међу њима маме највише ноглед оне хрпе котарица, пуних сочних јагода, крупних као ораси, испрекидани големим пирамидама потпуно дозрелпх анапаса, који својим прпјатним мирисом маме још из далека дакомог гурмапа. Нигде се не виђа ово укусно јужно-американско воће у тој мери као у Петрограду и Лондону, где их лађе непосредно увозе. Заиста мало има престоница које пружају, као Петроград, у један мах тодику разнодикост најређих и најукуснијих производа из најраздичитијих и најудаљениЈих крајева света — неоспоран доказ развнјеног укуса и цветајућег благостања. Наједном дућану читах објаву, да се у њ може добитп, у свако доба, на продају живе рибе пз Неве и Волге, са Балтнјског, Касппјског и Црног мора! Тако је некад и стари Рим, кад је овдадао светом, и кад његови патрицији посташе богатством и сјајем равни краљевима, набављао папагајске језике из Египта, а острице из Британије — големи подвизи у оно доба, кад још не беше ни бусоле никаравана! Пошто се наметасмо по Невскоме, мој ме садруг понудп на чај у једну од многобројних посдастичарница Невскијевих. Уђосмо у прву на коју се намерисмо. Иста беше препуна веседог света, обојег пода, да једва нађосмо места. Чај и „Пирожки" 1 ) трошиди су се без прекида. Пошто се и ми том закуском окреписмо, мој ме садруг понуди да ндемо до Неве, где још не бејах никако ноћу а где ћу извесно, рече, добиги нових упечатака. Примих радо понуду и упутпсмо се ка набрежњи преко Александровског парка. Ја већ казах да је дед сасвпм нестао био с Неве, ма да бејасмо тек при крају марта, а ноћ беше тиха и за чудо млака. Тодико је истина, да су у Петрограду промене температуре нагде. Прођосмо кроз парк п избисмо у широку адеју адмиралитета. Самоћа вдадаше на цедом овоме простору, тим више нриметна, што изиђосмо тек са Невског на ком је све врпло још од саобраћаја. Забринуто, запитах мог садруга, нема ли какве опасности ? Не бојте се, рече ми, нема примера да је ко овде, ма у које доба ноћи, нападнут. У опште, снгурност је по удпцама петроградским у најудаљенијим крајевима, беспримерна. У том избисмо на набрежњу Неве, ') Посластица руска надик на маде паштете, пуњена сваковрсннм \к>вапим воћем илиј^ш обичније, сецканим месом, сиром, варивом.