Prosvetni glasnik

из београда у петроград

где се већ појављивало мадо света и ио нека би ј кола иројурила, ади спрам Невскога могу слободно казати да је набрежња у ово касно доба ноћи изгледала сасвнм пуста. У разговору , дођосмо до Никодајевског моста. Ведичанствен призор ког са истог угдедах први пут, очара ме. Преда ме пружао се дадеко вид уз Неву, све до Адександријског каменог моста, сав, као и Никодајевски, у пдаму едектричне светдости завијен. На виборској страни, одмах до моста Адександријског, одбијаде су се , у подутами , огромна здања артиљерпјског училишта и војени арсенад, а бдише к' мени , тајанствена Петро-Павдовска тврђава , са чијвг се истоименог Сабора сијао поздаћени високи шиљак звоника у тами небеској, као каква звезда ; још бдиже, по васиљевском острву, дугачак низ горостасиих зграда, Академије наука, вештина и универзитета огдедаде су се на тихом површију овде дубоке Неве. С десне стране савијада се у благом луку широка невска набрежња, чију ивицу дуж Неве цртају, рекао бих из даљине као какав гајтански обод, огромне гранитне стене, које канда насу људи тамо донедн, и то у доба кад парна снага не беше још пронађена, већ титани, док по другом боку набрежње одскачу у пдаму светдости коју просипају стотинама Фењера, многобројне високе и укусне Невске палате, међу њима горостасни зимњи двор , завијен још и пламом електричне светлости. Овде, онде, нојављивао се по Неви као какав метеор, каква црвена иди ндаветна светдост, па би је нестадо. Дадеки тутањ опомињао би ме да су те светиљке ноћни зна- ! кови пловећих мушева. Низ воду, иснод мостова. ианнзао се великп број лађа с једрима и паром, дошавших са разнодиким товарима из далеког света. Ту се н Нева шири, и рекао бих већ утиче у море, тим пре, што се њени, иначе тамни тадаси наврћу овде на идаветно, у знак да ту заиста негде бдпзу иочиње фннско море, прозорића Петра Ведикога. Дигав поглед к' небу оиазих, изнеаадно, надик пожару на далеком мору, тек рађајућу се месечину. Чаробна је заисга појава рађајуће се месечине над воденпм хоризонтом. Рефракција усдед густоће ваздуха даје њој необично ведике нропордије и умножава интепзивност њене црвенка,сте боје, у тој мери, да и сам морнар двоуми некад на широком мору јели месечпна која се појављује над хоризонтом или пожар какве дађе. Ја се дуго дивљах овом призору, кад мој пријатељ обрати моју пажњу и на другу једну слпку, слнчан идилу на Неви, која чешћа постаје од маја месеца., кад се све дуж њених обала и дубоко у наокодо докде око допире у зеденило завије, кад глува ноћ настане, и у тренутку сутона, безбројни чамци и мушеви браздају по њеној површини раздежући свој тутањ заједно са жубором таласпћа и, овде онде, песма се заори уз пратњу тужне бададејке или веседе хармонике. Кад доцније и те призоре дочеках, у њиховом потпуном развићу: Сад заиста мисдим, рекох му, да се надазим у нацуљскогн заливу, илузија тим потпунија, ако себи представим призор рађајуће се месечине као појава Везува. Док он на то стаде певудкати познату на-

пуљску баркаролу „8ап1;а Илша", у доказ да исти душевни утисци буде исте осећаје. Овим учинисмо крај нашој ноћној шетњи, сачував у моме срцу слике са Невског проспекта и са Неве као двају најлепших призора Петрограда. XI. ГоДИШЊА ПРООЛАВА .1АЈБ-ГАРДИЈСКОГ КОЊИЧКОГ ПУКА. ТОАЛЕТА ОТМЕНИХ ДАМА РУСКИХ. — ЦАРСКИ ДОМ. — ГоДИШЊА ДЕРЕМОНИЈА ПРИ.ШКОМ ОДЛАЗА ЛЕДА С НЕВЕ. КиТА ЦВЕЋА СА ЦАРИЧИНЕ ЛОЖЕ. Сутра дан, по доручку, кнегиња М. затражи да њој причам штогод о мојим унечатцима у Петрограду. Кад дођох па поље тоалета красног пода по Невском, бејах се мадко заплео. Разумем вас, рече мп, ви нисте још имадв прплике да видите на окуну наш елегантан свет. На жалост, дошди сте међу нас у време ведпког поста, кад престају код нас све велпке забаве, а посде Ускрса видећете, како ће се цео свет разићи. Но, има баш сутра једна прилика , годишња прослава дајбгардијског коњпчког пука, на којој ће нрисуствовати велики део дама из отмених кругова, а што је најважније за вас, присуствова ће на тој дворској свечаности Њихова Величанства Цар и Царица, са целим прнсутним царским домом. Ја ћу вам прибавитн, ако желите нрисуствовати тој свечанисти, једну позивнпцу, ипослаћу вам јевечерас кући. Ја благодарих кнегињи на њеној пажњи и примих, радосно, прилику да виднм царски дом. Сутра дан, 25. марта, беше Цветна Недеља. Тачно у 10 сахати, као што сам упућен био, одвезох се у дајб-гардијски-коњички мањеж. То беше огромна зграда, свечано окићена изнутра и с поља, у чијим је просторнјама правила све могуће покрете, пешке, цела регимента, без да ју је нп половину запремала. У средини ове простране дворане, а непосредно до дуварне стене, дизада се ложа за царицу, сва богато искићена, виси-бабом и белим јоргованом, који падаше у дебелим плетеницама до при земљи. Лево и десно од ове ложе а по боковима дворапе дизаху се друге две ведике доже за позвате госте, искићене егзотичним дрвећем. Иза ових ложа беше улазак у мањеж. Ја добих приступа у ложи поред које је требао цар да уђе, док јецарица својом драганом узвишеном дечицом , имала да уђе у своју дожу кроз засебну закрнту галерију у стени дуварској. Пошто размотрих оишту Физиономију ловада, стадох посматрати публику око мене у ложи. Укусно одело дама, кројем и бојом. њихово поносно држање и одмерено опхођење мушкараца, одаваше свет из нзјотменијих кругова. То беху, махом, дворјанске дичности, међу којима женски пол беше претежнији бројем. Девојке беху у бедом одеду, косом без накита, све красотице, једна дражестнија од друге, узор — преставнице разних петроградских типова, а међу њима и по ко.ја нрава Малорускиња. Ту не виђах ниРембранта ни Еснартероса, већ све даме ношаху Француске шешириће у виду разно-