Prosvetni glasnik

3

А. Привидни ток еунчев. 1. Ток сунчев од 9. мирта. до 9. јуна. — 9. марта, у јутру, око 6 сах., Сунце се рађа у источној тачци, а залази у вече, око 6 сах., у западну тачку и оптече вебески екватор. Дневни лук сунчев тога дана велики је управо 180°. Дан и поћ су једнаки и од тог дана код нас почиње и-ролеће, те зовемо ово впеме иролетњи дан илн иролетња равнодневица или иролетња еквинокција (од лат. ае^шш = једнак и пох = ноћ). Од сад се сваког дана Сунце помера на север, дакле описује све мање кругове али све веће дневне луке, док 9. јуна пе достигне своје пајвеће северно померање. Дневни круг сунчев леши овог даиа северно од екватора. 'Гада је најдужи дан а најкраћа ноћ. — Како со Оунце после 9. јуна више не помера, већ се враћа и екватору приближује, то се и зове овај круг иовратник, али он лежи северно од екватора, за то је он северни иовратник. Време око 9. јупа зове се време летњег сунчевог вра&ања или летња солстиција (од лат. зо1 = сунце и зЈаге = стајати, дакле сунчево стајање, пошто у ово доба, као год и 9. декембра, изгледа да је наступило неко мировање у СЈнчевом току). Сам пак 9. јуни је дап летњег сунчевог враћања, с њиме иочиње лето. 2. Сунчев ток до 11. сеатембра. Од сад се Сунце све више и витае приблпжује екватору, описује с дана на дан све веће кругове, али мање дневне луке и 11. септембра оптече опет екватор, кад су дан и поћ једнаки. Дакле дани опадају а ноћи расту, док Сунце као и 9. марта не прође истим путем. Од 11. септембра код нас почиње јесен, те и зовемо овај дан, кад су дан и ноћ једнаки, јесењи дан или јесења равнодневица или јесења еквинокција. 3. Ток сунчев до 9. марта. Од 11. септембра помера се Сунце на југ и опиеује све мање кругове али и мање дневне луке; ово померање на југ продужава Сунце до 9. декембра, почетка зиме. Тад је најкраћи дан а најдужа но&. Дневпи круг сунчев лежи 23 г /^° јужно од екватора и зове се јужни иовратник, а тај дан, дан зимњег сунчевог врапања или дан зимње солстиције. Сунце се опет почиње враћати екватору и 9. марта налази се У њему. Непрекидно променљиво удаљавање тачке сунчевог изласка и заласка од источне и западне тачке зове се јутрења и вечерња даљина (удаљавање). До са Д смо видели, да Сунце као год и звезде описује по небу дневно један круг од истока на

запад; поједини дневни кругови сунчеви су нрема своме положају и величини неједнаки. Сем овог дневног кретања Сунце има и годишње кретање од запада на исток. Годишњи сунчев иут. — Да се осведочимо о годишњем кретању сунчевом, ваља радити овако: одмах после сунчевог заласка треба да уочимо неку познату нам гомилу некретница, која се управо у то доба појављује на источпоме небу. Већ после иеколико дана посматрања видећемо, како рађање појединих некретница раније бива сваког дана од прилике за четири минута. С тога после неколико дана нећемо видети у исто време ту гомилу некретница на истоме месту ; она се приближује меридијану и после неколико недеља појављиваће се у исто доба на западном хоризонту. На основу овога Сунце заостаје према истоку ; оно се креће од запада на исток према некретнпцама. Како ћемо видети после неког извесног времена те исте некретнице, у односу према Сунцу, на своме старом месту, изводи се отуда, да је Сунце за ово време оптекло небо у правцу од запада на исток. Време, које треба Сунцу да изврши овај опток, зове се година. Тако Сунце поред дневног кретања од истока на запад има још једно годишње кретање од занада на исток. 5. Еклиитика. Кружпп пут, који Сунце при годишпем кретању опише, зове се еклиатика (од јел. ес1е1р818 = помрачавање, пошто помрачавање само онда бива, кад се Месец налази у близини сунчевог пута). Он сече окватор под углом од 23 1 // 0 . 6. Главне тачке еклиитикине. Обе тачке, у којима еклиптика сече екватор, зову се еквинокцијалне или равнодневичне тачке. Кад се Сунце налазп у овим тачкама, онда се описани дневни круг поклапа са екватором и с тога су дан н ноћ једнаки. У једној од ових тачака стоји Сунце 9. марта и она се зове иролетња еквинокцијална гачка; у другој стоји 11. септембра и она се зове јесења еквинокцијална тачка. Тачке, у којима се еклиптика додирује са повратницнма, зову се солстиционе тачке или тачке сунчевог мировања. Она тачка солстициона, што је северно од екватора, зове се летња солстиција, а она што је јужно, зимња солстиција. У првој је Сунце 9. јуна а у последњој 9. декембра. — Ако замислимо, да је кроз средиште еклиптикине равни повучена једна управна, 01.а ће додирнути небо у двема тачкама и ове се зову иолови еклиитикини. 7. Лхивотињски круг. Кад Сунце за годину дана оптече еклиптику, оптече и дванаест различитих звезданих гомила; оне леже у једном иојасу с обе стране еклиптике и зову се животињски 1*