Prosvetni glasnik

4

ОСНОВН МАТЕМАТИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ

круг (зодијак, од јелин. гоеЈшп = животињица, 20(Ико8 кук1оз = животињски круг). Животињски круг не ваља мешати са еклиптиком, јер је оиа само једпа кружна пруга. Дванаест звезданих слика жипотињског круга зову се: Т б Л бр У 11 р 111 ован, бик, близанци, рак, лав, дева, теразије, шкорпија, 1 & . ^ ■ ' И етрелац, јарац, водолија, рпбе. 8. Знаци еклиптикини. Звездине слике су арло неједнаке дужине. Како су неједнаке количине неугодне при рачунању, то је еклиптика подељена у 12 једнаких делова од 30° дужине, који се зову (небески) знаци. Они имају иста имена као звездане слике животињског круга, али се с њима тачно не поклапају, 9. Одстуиање између звезданих слика и знакова. Поклапање звезданих слика са знацима немогуће је не само због поменутог разлога, већ још и због тога, што се у току времена мења положај пролетн.е тачке. Опа се помера за годину дана 50 ', за 72 године 1°, за 2160 година 30° или читаву звездану слику на запад. С тога сад Сунцс стоји 9. марта у звезданој гомили рпбе. Ово уназадно помицање пролетње тачке зове се ирецесија еквинокције или аомерање равнодневица. 10. Положај знакова. Од пролетње тачке почиње знак овна. Између пролетње тачке и летње солстпцмопе тачке леже знаци: ован, бик, близанци. С летњом солстиционом тачком, у којој је Сунце 9. јуна, почиње знак рака, те се отуд и зове дневни круг, који тога дана Сунце опише, иовратник рака. Између летње солстиционе тачке ијесење еквинокцијалне тачке налазе се знаци: рак, лав, дева; с јесењом еквинокцијалном тачком почиње знак теразија, и између ње и зимње солстиционе тачке леже: теразије. шкориија и стрелац. Са зимњом солстицноном тачком почиње знак јарца, у коју Сунце долази 9. декембра. За то се и зове дневни круг, који Сунце овог дана опише, иовратник јарца. Између зимње солетиционе тачке и пролетње еквинокције налазе се: јарац, водолија и рибе. 11. Деоба знакова. Знаци се деле гледећи: а), на њихов иоложај према екватору, и разликујемо шест северних знакова: ован, бик, близанци, рак, лав и дева; шест јужних знакова: теразије, шкорпија, стрелац, јарац, водолија и рибе. б), на годишње време, у које нх Сунце пролази, те и бројимо три иролетња знака: ован, бик и близанци; три летња знака: рак, лав и дева; три јесења знака: теразије, шкорпија и стрелац; три зимња знака: јарац, водолија и рибе.

в), на висину. коју достижу знаци према хоризонту, те има шест горњих знакова : јарац, водолија, рибе, ован, бик и близанци, и шест доњих 1 ): рак, лав, дева, теразије, шкорппја и стрелац. Положај еклиптике према екватору као п њена деоба престављена је у сл. 4. 12. Особености у иривидном кретању сунчевом. Како Сунце врши своје дпевно и годишње

Сп.

Сд. 4.. кретање у исто време, није могућс, да његови дневни кругови буду затворени кругови; ово би само онда могло бити, кад би ое еклиитика поклапала са екватором односно са којим од упоредника. Али како ово није случај, онда мора бити сунчево кретање у виду завртња или сиирале, 13. Сидерска и троиска годин а. Време, које је потребно Сунцу, па да потпуно оптече еклиптику, зове се сидерска година (од лат. бШиз звезда, некретница, јер Сунце до исте некретнице дође, од које је пре годину дана пошло); она траје 365 дана, 6 сах., 9 мин. и 11 сек. — Време од једног проласка сунчевог кроз пролетњу тачку до другог зове се троиска година. Она је узета за основ грађанској години и има 365 дана, 5 сах., 48 мин. и 48 сек. Узрок овој разлици је прецесија. (Име в тропска година® долази отуд, што су астрономи старог века одређивали њену дужину по доласку сунчевом у повратник ((хорјсш). 14. Кругови ширине. Дужина и ширина неке звезде. Сл. 5. Ректасцензија. Замишљене круговс повучене (пМ. сл. 5.) кроз полове еклиптикине, дакле оне што је И ако у васиопи нема ни горе нп доле, опет су уиотребљени ови изрази, с тога што иемамо бољпх. Цзрааи »оци што се пењу" и „они што се спуштају" врло су незгодни. Прев.