Prosvetni glasnik

5

уиравно секу, зовемо кругови ширине. — Онај део круга ширине, што лежи између неке звезде (3) и еклиптике (ЗМ) је астрономска ширина, а лук еклиптикин између нролетње тачке и круга ширине (ТМ) зове се астрономска дужин а звезде. — Ректасцензијом назива со онај лук екваторов (ТЛ), што лежи између иролетње тачке и деклинационог круга (ПЛ) неке звезде. Ректасцензија и дужина неке звезде рачуна се од пролетње тачке на исток. 15. Одређивање места неке звезде. Према досадањем има три начина одређивања места неке звезде; начшт према хоризонту, екватору и еклиптици. Поједини делови одређивања поменутих начина су: а), висина и азимут. б), деклинација и ректасцензија. в), астрономска дужина и ширина. б) Привидни ток месечев. 1. Дневно кретање. На небу поред Сунца и звезда видимо још и Месец. И он се, као год Сунце и звезде, сваки дан рађа на истоку а залази на западу. Само има разлике одпосно времена његовог рађањаи залажења; ове појаве се јављају код Месецп у најразличитије доба дана, норед тога њему треба ради описивања дневног круга више од 24 сах. (око 24 сах. и 50 мин.). 2. Мене (фазе) месечеве. Јако падају у очп мене у привидном облику месечевом. Разликују се четири главне Фазе (од јел. рћазјз — појава ; месечеве: мена (нов месец), ирва четврт, иун месец или уштаи, и иоследња четврт. Фазе мена и пун месец зову се сицигије (од .јелин. глагола зугу^ет = бити уједнњен), Фазе прва четврт и уштап зову се квадратуре. Кад је мена онда Месец не видпмо; кад је пун месец осветљен му је цео колут, а кад је уштан види му се лева полутина. Од пуног месеца до мене Месец оиада , а од мене до пуног месеца расте. 3. Тачније иосматрање дневног кретања. Нека је почетак пролећа (9. март), Супце се рађа У јутру, око 6 сах., у источној тачци, оптече небески екватор и зађе у вече, око 6 сах., у западну тачку. Представимо, да је у ово доба пун месец, и тада ћемо видети цео месечев колут на источном небу, кад Сунца нестаје на западном. И Месец ће од прилике оптећи екватор, кулмпповаће око 12 сах. ноћу и заћиће у јутру, око 6 сах., у западну тачку. Идућег дана иаћићемо не само да се доцније родио, но да је то учинио јужније од источне тачке. Идућих дана се све више н више удаљује од ње, тако да седмог дана оптече јужни повратник.

Тад се рађа у ионоћи, кулминује у меридијану у јутру, око 6 сах., и залази око 12 сах. пре подне. Осветљепа страна лежп лево, имамо Месец што опа 1.а, иоследња четврт. Со.д се враћа Месец и после седам дана оптече опет екватор, рађа се у јутру са Сунцем и залази у вече с њиме; тад га пе видимо, то је мбна. Опет после седам дана видећемо Месец, кад Супце залази, да стоји у нашем меридијану, тад оптече северни повратник. Осветљена му је десна страна: имамо Месец што расте, ирву четврт ; рађа се у подне а залази у поноћи. Напослетку после седам дапа Месец се опет налази у екватору, рпђа се кад Супце залази и нмамо понова иун месец или уштаи. Од једног пуног месеца да другог прошла су 29у г дана, један месец. 4. Месечно кретање. Сем дневног кретања месечевог од истока на запад опажамо, као и код Сунца, још једно кретање од запада па исток. Ако се н. пр. Месец дапас у исто време рађа, или залази или кулминује у меридијану са неком извесиом некретницом, то сутра већ неће учинити. Оп се од ове некретнице према истоку удаљава и кулминује од прилике 50 мин. доцније од ње. Ово уд:1љавање расте равномерпо сваког дапа и видимо, да Месец долази код других некретнпца. Ако дуже време пратимо ово кретање и пазимо па некретнице поред којих је за све ово време прошао, наћн ћемо: 1, да ће се Месец после месец дана вратити истој некретници и 2, да се за ово време описани пут на близу поклапа са еклиптиком. Дакле Месец оптече за месец дана опе звездаме слике, које Сунце оптече за годину дапа. 5. Сидерски и синодски месец. — Време, које протгче измећу два једнака положаја месечевог према некој извесној некретницн, зове се сидерски месец. Он броји 27 дана, 7 сах., 43 мин. и 11. 5 сек. Месечеве Фазе не зависе од положаја љеговог према некретницама, већ према Сунцу. Да ово постигне, треба Месецу још два добра дана. Док је Месец прошао жпвотињски круг и Сунце је прошло један део од њега. Време од једне мене (новог месеца) до друге зове се синодски месец (од јел. зупоДов = састанак, месечев са Сунцем). Овај нма 29 дана, 12 сах. и 44 минута. Паиомена. Могу врло лепо послужити сказал.кв иа часовнику за објашњење кротаља мосечевог и сунчевог. У 12. сах. стоје обо сказаљке једна на другој, што одговара положају суичевом и мееечевом кад јо мена. У 1 сах. је минутна сказаљка обишла круг на часовнику и ово време одговара сидерском месецу. Треба још 5 1 / и мин. док со обо сказаљкс не поклопе; ово вромо од 65/ и мин одговара синодском месецу.