Prosvetni glasnik

ОСПОВИ МАТЕМАТИЧКЕ ГЕОГРАФПЈЕ

ДРУГИ ДЕО, 0 стварном кретању небеских тела. 1. 0 ЗЕМЉИ. \ 3. Об<дш^ земхљин. Земља има облик лопте. Ево ово су обчни докази за то: 1. Морнар, који се приближује копну са широког мора, видеће најпре врхове прибрежних планина, за тим њихове стране и напослетку обалу; а обратно гледалац, који је на копну, губи из вида па броду, који се креће из пристаништа, најпре труп а после врх катарке. Узроци ове појаве леже у куглиној кривини Земље. 2. Ако путујемо све у западном правцу, доћи ћемо, ие враћајући се, са нстока у исто место, Дакле може се у кружној прузи путовати око Земље. 3. Што даље на исток путујемо, то нам се Оунце све раније рађа, а што даље на запад пупутујемо, све доцније. Кад би Земља била колут, онда би свакојако видели Оунце у исто доба. Дакле Земља је искривљена од запада на исток. 4. Ко путује са севера на југ, видеће како звезде, које су ближе северном хоризонту, једна за другом залазе, а у нстој мери се издижу звезде над јужиим хоризонтом. Ово се може објаснити једпно кривином од севера на југ. 5. Земља баца, кад је месечево помрачавање (доциије више о томе) увек кружну сенку; само лопта у свима случајевима баца кружну сепку. Наиомена 1. Неке овде наведене појаве нису баш мрави доказн; тако н. пр. ми видимо код меоечевог помрачавања само мали део од зем.мше сенке, али у вези са свима осталим појавама, који говоре за округлину земљипу, и они су, као што је напоменуто, докази. Паиомена 2. Округлини земљиној пишта не сметају пданипе и долинс. Упоређујући земл.ине неравпине са њеном величином излази, да се оне но могу ни поредити, јер су тако мале. Оне изгледају као иеравпиие на љусци од јајега према јајету; највиши брегови на Земљи могли би се представити на глобу, коме је I™ полупречник, у величини г / 3 тт Напомена 3. Питагоријанци су били први, који су тврдили округлииу земљину. I 4. Природни, привидни и прави хоризонат. Даљина догледа е брегова. 1. Хоризонат, о коме смо у почетку говорили, јест ириродни. 2. Ако се замисли кроз становиште неког гледаоца једна тангентна раван на површини земљиној, али до неба продужена, опда се ова раван илп кружна пруга, у којој је она небо додирнула, зове

Сл.

астрономски или иривидни хоризонат. У сл. 6. је ир астрономски хоризонат тачке а. Замислимо другу раван, тако исто до иеба продужену, али да је паралелна иривидном хоризонту неког места и да пролази кроз средиште земљино, онда се та раван зове ирави хоризонат тог места. У сл. 6. је их прави хоризонт тачке а. Из слике се види да је прави хоризопат увек удаљен, овде аб, од привидног хоризонта за земљин полупречник и да оп управо полови небеску лопту. Међу тим узима се у астрономији, да се прави и нривидни хоризонти поклапају, пошто величина земљииог полупречника ишчезава према прегрдној даљини некретница. 3. Ако је неки гледалац у тачки А за висину в (сл. 7.) над земљином површином, онда се добива даљина догледа АД, кад примепимо Питагорово правило на троугао АДС, у ком је хипотенуза АС полупречник г више висина в. По томе је: Сл. 7. АД 2 = АС 2 - ДС 2 = ( г + в) 2 — г 2 = г 2 -ј- 2гв + в- — г 2 = 2гв в 2 ; дакле АД — |/в (2г в) Ако ли пак узмемо, да је пречник земљин (2г) много пута већи од највеће висине. на коју со човек може попети, онда се може ставити у подкореној количини без велике погрешке 2г место 2г -Ј- в; тад ће Формула изгледати АД = |/2г • в т. ј. наћиће се даљина догледа, кад пречник земљин (12755) помножимо са висином и из овог производа извучемо квадратни корен. Из даљине догледа као полупречника хоризоитовог може се добити обим и величина иовршине (2 Г7Г II Г 2 7Г). 1 Б. Деоба зешиљине површине. Да бисмо се могли оријентовати на земљиноЈ лопти потребно је, да узмемо извесне, утврђене, непроменљиве тачке и пруге, према којима се може одредити положај осталих делова. 1 . Земљина осовина. Под њом се разуме пречник земљин повучеп од севера на југ ка небеским