Prosvetni glasnik

ОСНОВП МАТЕМАТИЧКЕ ГЕОГ1'АФИЈЕ

Ако је (сл. 9) РД = 28°13', оида је висина пола рдвна: 28° 1 3' + 61°23'

РГ = 61 °2 3

= 44°4б. */ Наиомена. ГеограФска ширина можо се паћи: а) Мерењем еунчеве висине т. ј. угда за који се Суице у нодне издигдо над хоризонгом неког места. Ово ваља урадити у равнодневичне дане, јер онда није иотребно рачунање. Како Сунце тих дана оптиче небески екватор, то јс онда угао сунчеве висине раван комдементу геограФске ширине (в. I 2. тач. 9.). Због годишњег кретања супчевог дако је извести, како дети у местима на ссверној полулопги ваља одузети деклинацију сунчеву од висине кулминације, а зими је ваља додати, па да се добчје комплеменат географске шнрине. Деклинација сунчева израчуната је за сваки дан у годипи и малази се у аотропомским календарима. б) Мерењем иодневачке сенке иеке Сл. 9. управио намсштенс мотке. Измери се мотка и њеиа сенка у подпе, кад је Сунце у меридијану, па се препесу, разуме се умањене, обе пруге на хартију и повежу се њпхове крајње тачке. Угао, који граде ова пруга са пругом сенкс, измери се транспортером н тако добијемо сунчеву внсину. Све остало може се извести из з. 5. Одређивање географске дужине. Ради одређивања геограФске дужине или боље разлике дужине двају места служи као главно срество време. Сунце оптече 360° свог дневно!' круга за 24 сах., оптече дакле за сваки сахат 360:24 = 15° и отуд за сваки 4 минута 1°. Ако Сунце прође сад кроз наш меридијан, онда је оно било ире 4 минута у меридијану неког другог места, које лежи 1° источно од нас. Средства за одређивање дужине су ова: а) хронометар т. ј. часовник којп тачно ради. Ако путујемо са добрим инструментом ове врсте па упоредимо донесени хронометар са тачно одређеним временом места у које смо дошли, можемо израчунати разлику дужине. Ако је н. пр. на броду 12 сах. пре подне, док понесени хронометар показује 3 сах. по подне, онда се из ове разлике у времену изводи, да се налазимо 45° западно од полазне тачке; б) такве појаве на небу, које се могу видети са два места, па из разлике времена, кад је појава посматрана у тим местима може се израчунати дужина. Ту долазе н. пр. помрачавања, покрића звезда месецем и т. д.;

в) код оближњих места може се ватром (давањем спгнала) одредити дужина; г) изредно срество је за одређивање дужине електрични телеграФ у вези са хронометром. Наиомена. Како је разлика у времену за сваки стуиањ дужине по 4 мипута, пе треба се чудмтн, што ћемо наћи, ка; нугујемо око Зсмље п ако јс па броду вођен калсндар, да оп одступа за чигав дан од календара у ономе месту нз кога смо пошли. II. пр. пловимо'на заиад, онда ће се суп >ево рађање сваког дапа задоцнити за ополико пута ио 4 мин., колико смо меридијана прешлп, н тако ће се нродулшти суичсво рађање. Ако дакле сваког дапа са свакнм еунчевим рађањем бедежнмо нов дан, онда смо, по свршепом путовању, према времену места нз кога смо пошди, један чигав дан (300°.4 мин.) мање бројади. Са свпм је обратно на броду, који путује на исток; па њему ћемо нри поврагку према мссту одакле смо пошлп бројати више читав дан. Да бисмо ио иравили ово несдагање и бројадп као и у нашој домовини, ваља у првом сдучају један дан додати а у последњем једап дан два пута бројатп. Обичпо се то ради код тако зване границе датума, која пде дуж 180° (од Гриннча) од Бернигове отоке преко Ведиког океана. \ 7. Сл^љоштемост зем<љина. Земља није права лопта, већ на полима спљоштена, дакле сфероид (врћа1гое1с1об = оно што је с.шчно лопти). Докази су за спљоштеност Земље ово: 1. Читав ред основа (о томе доцније) говоре за то, да се Земља око своје осовине обрће. Искуство нас је опет научило, да свако меко тело, које се обрће око своје осовине, добије СФероидан облик. Како је Земља била некад мека маса, то је морала услед обртања добитн спљоштен облик. 2. Од две шеталице једнаке дужине клатиће се она, што је ближа полу, бржз, од оне на екватору. Ово се може само тпме објаснити, ако и о замајној сили водимо рачуна, која опада идући половима, да је неко место у поларним крајевима ближе земљином средишту, него ли неко друго у екваторијалним; дакле Земља мора да је спљоштена. 3. Ако је Земља на полима спљоштен СФероид, онда услед тога и кривина њене површине идући половина бпваће све мања ; дакле потребни су, што се полу више приближујемо, дужи луци, па да висина пола лорасте за један ступањ; с тога су дужине једног меридијанског ступња веће, што је географска ширнна већа. (На екватору дужина једног меридијанског ступња мери 1 10.567™, на 44° (у средини Србије) 111.111'", на половима 111.699™). Ове теоријске ресултате оверила су мерења стуиња. С њима је доказана истинитост ове поставке. Сва мерења ступња од краја прошлог века показала су :