Prosvetni glasnik

9

да су опи ступњеви, што су ближе екватору, мање, а у већим ширинама веће дужине. Спљоштеност земљина износи У 300 највећег пречника т. ј. иоларна је осовина 43 км. краћа од екваторијалне осовине (12712 км. и 12755 км.). Ово мало одступање од облика лоптиног не може се представити на глобу обичне величине. Наиомена. Земља нема чиото СФероидан обдик. Морека површина мења једнако овој ниво. Овој промени еу узроци : привдачна онага континената на воду, таласно кретање, ндима и оеека, промена ваздушпог притиска. Прави облик земљине површиме пазива се геоид. \ 8. Зем^љина ве^дичина. Како је геограФска ширина једнака са висином пола, то се може наћи разлика у ступњевима за два места, која леже на истом меридијану, просто одређивањем њихове висине пола. Ако се сад измери даљина између та два места, онда је на основу тога лако израчуиати величину Земље. Таква мерења су извршена на различитим ширинама. И нађеио је, да је један стуаањ меридијанов дугачак округло 111 км., а 15-ти део од тога је немачка географска миља 7420 т . Из овога се може извести све остало. Обим земљин (на екватору) је == 40070 км. Бкваторијални пречник = 12755. Површина земљина прорачуната је на 510 милиона км 2 . Напомена. Прво мерење ступња пзвршио је у старом веку Ератостен (+ 196 нре Хр.). Он је одредио разлику ширнне Сијене на Нилу и Александрије. Прво мерење на европском земљишту извршио је 1 575. г. измођу Париза и Амијена Фернел. Ноеле тога 1617. г. мерио је Холанђанин Снелијус. На крају 17, в. мерио је Пинар величину меридијановог ступња између Амијена и Малвоазина у северној Фрапцуокој. У 18. в. предузела је Француока два велика мерења, једно у Иеру, друго у Лапланду. Прво оу извршили Буге и Ла-Кондамин, а последње је Мопертвп. Сва ранија мерења етупњева надмашило је мерење, које су извршили Био и Араго по налогу Француског конвента. У најновије доба извршена су велика и тачна мерења, а сад постоји и друштво европоких држава, коме је иамера извршење великог европоког мерења ступњева. I 9. Земтљина густина. Земља је састављена из материја, које су гушће но многа позната пам небеска тела; средња густипа земљина је Б 1 / г пута већа од воде т. ј. Земља је 5 1 / аута тежа но исто толико велика лоита воде. Густина оног стења, које је на површини земљиној, може се узети да је највише 2,7, али за то мора бити, да се у земљиној унутрашњости налазе материје са много вепом густином. Тачнијег знања

немамо о унутрашњости чемљиној 1 ). Доказано је, да је у унутрашњости земљнној врло висока температура. За сада још није могуће са одређеногнћу казати, да ли је у унутрашњости растопљена маса или је Земља потпуно чврста до средишта. § 10. Раз <личне СФере. Под СФером разуме се лопта, а овде нарочито небеска лоита, каква она изгледа разним становницима земљиним , услед разног положаја дневних кругова звезданих прома хоризонтовој површини. 1) Уиравна сфере (арћаега гес1;а). Становницима земљиног екватора (сл. 10.) прави хоризонат

и небеска осовина леже у једној равнини. Небески екватор пролази кроз зенит и надир, стоји дакле управно на хоризонту а тако исто и упоредницп, јер су паралелни са екватором, зато се и зове овакав подожај неба према хоризонту уиравна сфера.. Код ње хоризонат полови све упорелнике, све звезде

Ј Сл. 11. пењу се и слазе управно и пробаве над хоризоитом 12 сах., а толико исто испод њега. Отуда, су на екватору дан и ноћ једнаки. г ) Најдубља рупа иа Земљи (1748 т ) је код Шладеибаха, мало местатце северно од жељезничког пута ЛинисваВајсеифеде .