Prosvetni glasnik

10

ОСНОВИ МАТЕМАТИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ

2. Пералерн а сфера. зрћаега рага11е1а, сл. 11.). Ако се гледалац налази на северном полу, онда му се у зениту налази један од светских полова, а иебески екватор поклапа се са правим хоризонтом; зато је оптицање звезда ааралелно хоризонту. Звсзде нити се рађају нити залазе, а гледалац види увек само једну половину неба. — Сунце од 9. марта кружи око хоризонта, издиже се у виду завртња све више и више по небеском своду до 23// 0 , сад отпочне да се спушта, што доврши 11. септембра, кад Сунце зађе за хоризонат. Дан на северном полу траје 6 месеци, толико исто и ноћ. 3. Кос а сфера (зрћаега оћћчиа, сл. 12.). Нека је становиште неког гледаоца X (44° с. ш., што пролази кроз средину Србије), онда хоризонат ХЗ, сене екватор и упореднике косо; зато се звезде пењу и слазе косо према хоризонту; неке се никако не рађају, анеке никаконезалазе. У косој сФери наилазимо на промену дужине дана, ноја је у толико већа у колико је већа геограФска ширипа.

Сл.

§ 11. Обртање зем^љино о^о осовине. (Ротација). Наша ранија опажања на небу ниучила су нас, да све некретнице правилно за 24 сах. оптичу једном око Земље. Хиљадама година држало се чврсто овог мишлења. На послетку дошло се до уверења, да ее не креће звездано небо са истока на запад око Земље, већ да се Земља један пут за 24 сах. од запада на исток обрне око своје осовине. Основи за ову истину су ови: а) сиљоштеност земљина ; свако меко тело — а Земља је била таква — добива СФероидан облик, ако се брзо око своје осовине обрће. б) оаит ивдања. Ако Земл.а мирује, онда неко тело бачено с висине мора пасти на ону тачку земљине површине, која управно лежи испод њега; али оно пада источно од ове тачке. Ово се може објаснити једино ротацијом земљином. Врх неке куле, с кога пада неко тело, обрће се брже но нодножје њено, где ће тело пасти, пошто врх, због своје веће даљнне од средишта земљиног, мора за

исто време већи круг да опише но подножје. У бржем кретењу врха суделује и тело које пада, и на основу закопа лењивости оно ово кретање задржава за време падања; дакле опо мора скренути источно од унравног правца. в) Фуколтов оиит са шеталицом. На основу закона лењчвости покренута шегалица мора се клатити постојапо у једном истом правцу, дакле мора да задржп своју првобитну раван клаћења. Замислимо, да над компасом (в. сл. 13.1, који је подељен у ступњеве, стоји једап лук, на коме је утврђена једна шеталнца, коју смо покренули тачно од С — Ј. Раван клаћења мора остати у првобитном правцу од С на Ј. Ако сад обрћемо компас од 3 на И преко југа, онда мора и раван клаћења иосле извесног времена добити правац С' У према компасу, и акообрнсмо у томе правцу компас око његове осовине, онда ће сви ступњеви круга проћи од 3 на И испод шеталице. 12. Замислимо сад тачпо над севернпм полом под слично подељеним кругом једну зак^аћену шеталицу, онда ће проћи, ако се Земља одиста обрће за 24 сах. цео подељен круг испод гаеталице. Али како ми не осећамо земљино кретање, учиА ниће нам се, да се Ј/ / 1 чк на П Р 0ТИВ раван клаћења мења. Опити са гореопиеаним одстуиањима шетилице од нравца клаћења нису чињена на неприступачним половима, али су примећена између пола и екватора така одступања, која се могу објаснити јединообртањем Земље око своје осоСл. 13. в'.шс. Први је показао овај очевидни доказ за ротацију земљину Франпуски Физичар Фуно (1851 г.). г) Пасатни ветрови. Услед јаке топлоте ваздушни се слојеви, који се налазе над полутаром,