Prosvetni glasnik

ОСНОВИ МАТЕМАТИЧКЕ ГЕОГГАФИЈЕ

разреде и рашире. А опет услед овога у горњим слојсвима над екваторијалним крајевима влада много веии притисак, но у ма којим другим на једнакој висини. Отуд наступа струјање (отицање) ваздуха у висини од полутара ка половима. Да би се надокнадио овај ваздушни губитак, ваздух струји од полова ка екватору. Кад се Земља не би обртала, онда би морао бити у овим крајевима на северној полутини северни а на јужној иолутини јужни ветар. Искуство нас опет учи, да између повратника северно од екватора има северо - источни ветар, а јужно југо-источнп. То су пасатни ветрови, који владају између полутара и 30° север. и јуж. ширине. Ово се објашњава једино обртањем Земље око осовине, услед чега скрећу сва хоризонтална кретања на северној иолулопти десно а на јужној лево. Ротација је узрок аромени дана и ноИи и аривидном дневном оатицању звезда од истока на зааад. Нааомена. Време обртања Земље око ооовине је од најстаријих времена непроменљиво ; и дан дањи нити је дуже нити је краће но пре 3000 година, ади ицак новија испитивања показала су, да се време обртања око осовине од најсгаријег астрономског посматрања веома мало скратидо, само г / аз секунде.') „Не зна се", узвикује с правом Клајн, (( чему се ваља више чудити: да .ш пепроменљивости средњег трајања обртања за тако дуго време иди високом ступњу пауке, која може да покаже тако маду ведичину". I 12. Годишње ^ретање зем»љино ок^о Сунда. (Реводуција). Ротацијом земљином може се врло просто и лако објаснити дневно кретање месечево, сунчево и звездано. Још остаје необјашњено дневно заостајање сунчево према некретницпма или његово годишње кретање по еклиптици. Ово би се могло објаснити, кад бисмо претпоставили, да Сунце одпста за годину дапа оптиче по еклиптици око некретне Земље; али би исти случај био, кад бисмо са свим обратно претпоставили, да Земља оптече за годину дана око некретнога Оунца За ово говоре ови докази: 1. Кретања сателита (.месАца) око својих иланета. Дурбином се види, како код оних планета, које имају сателите, круже мањи сателити око својнх масом већих планета. Од кад је Галилеји (рођ. 1564, умро 1642) 7. јануара 1610. г. видео, како јупитерови сателити круже око своје планете, нико ') Има паучника, који ово поричу, у тај ред додази Б-г 81е§тип(1 СКШћег, Бећгћисћ (1ег рћуз!ка1. Оео^гарМе страаа 1. Пр.

га није више могао разуверити, да Земља не оптиче око Сунца. 2. Привидно веома замршсно кретање иланета објашњава се всома лако н просто посгавком, да Земља и све планете оитичу око Сунца. У сл. 14. нека је С Сунце, круг 1 — 5 нека преставља земљину путању, л\к I—V део од пута неке планете, која је даље од Сунца и која сиорије оптиче, Н Н' небескп свод. Нека у извесном

Сд. 14. тренутку Земља стоји у 1, ми ћемо угледати планету I на своду небеском у а. Ако се сад Земља помакне до 2, а планета до II, онда ћемо је видети на небеском своду у б. Буде ли Земља у 3, планета у III, видећемо је на небу у в. Стоји ли Земља у 4, планета у IV, то ћемо је наћн на небу у г и т. д. Дакле планета би се према нашем посматрању од 6 на в вратила, пут би јој био завијен. Овај особени облик планетних путова не може се објаснити, ако се прими иоставка, да Сунце око Земље оптиче, а на ироткв просто се објашњава, ако се узме, да Сунце мирује, а око њега, као око централпог тела, да круже Земља и све планете. 3. Аберација светлости. Нађено је, да све некретнице, које стоје у близини еклиптикиних полова, описују у току године дана мале кругове, а све остале што су даље, више или мање развучену елипсу. — Д« објаснимо ово, послужиће нам врло згодно ова нојава: Кад «иша управно пада, то ће 2*