Prosvetni glasnik

ОСНОВИ МАТЕМАТПЧКЕ ГВОГРАФИЈЕ

13

ј ЈЕСЕН III

§ 15. Објашњенве годишњих доба и промене дудаше дана. Оазнилп смо исхине, на оснопу којих можемо разумети тако зваие годишње појаве Те четири истппе јесу ово: 1. Земља се обрне око своје осовнне за 24 сах. од запада на нсток. 2. Она оитиче за 365 дана п нешто више око Сунца. 3. Земљина осовпна градп са земљиним путем угао од 66 1 / г °. 4. Положај осовипе остаје увек исти (себи паралелан). _ Да се добро разумеју ове иојаве, треба зпати још и ово: 1 Сунце осветљава само једну земљпну половину, док је друга половина мрачна. Гранипа пзмеђу осветљеног и мрачног дела зове се граница осветљдвања.

ЗИМА

скоро 1°, а за толико нсто мора и Сунце дневно да нромепи своје место у склиптици Годишњим кретањем Земље око Супца објашњава се врло просто кретање сунчево по еклиитици.

114. Нагиб и парале^аизам зем^љине осовине.

1. Земљина оса не стоји управно на раван земљина пута , већ косо (Сл. 17). Према ономе што је раннје ка- ^ зато, није тешко знати колика је / \; Равзн Земљи« / \ \ ног пута ова косина. Ек —" \ ^ липтика је у ; \ Ј ствари земљин пут, косина еклиптикина је Сл. 17. •23'Л 0 , зато мора и земљин екватор, који одређује положај небеском екватору, да одстуна за 23'/ 2 ° од равни земљипог пута, а ово може*' бити само

Сл. 18.

онда, ако земљина осд одступа од осовине еклиптикине за 23 1 // 0 , дакле са еклиитиком гради угао од 66У 2 ". 2. Земљина оса задржава ово одступање од 66 1 /,° за све време свога оптицања и увек је управљена према једној истој страни небеској т.ј. остаје себи стално паралелна (важно правило).

2. Граница осветљавања је свакад највећи круг земљин, на који управно стоји она права (централа), која везује сунчево и земљино средиште. Сунчани зрак, који до Земље долази овом пругом, пада на њену површину управно, а пада у толико коснје у колико је даљи од ње. 3, Граница осветљавања је далеко 90° од оне