Prosvetni glasnik

12

Сд. 15.

кишне капљице на човека што стоји иадати уиравно, а ако се креће, као што се то већ из искуства зна, падаће у лице. Предњи део одела биће мокар а задњи сув. Ако има штит од кише и иде, повијаће га у напред да се боље заштити, и у толико више, што брже иде; ако пак стоји држаће га право. Тако исто, ако хоћемо да кроз неку ужу цев нропадне кишна капљица, која управно пада, морамо је држати управно, ако је не крећемо; а на против морамо је наиред погнути ако је напред помичемо и нагиб мора бити толико јак, (ел. 15.) да њен доњи отвор за исто време до Г дође, за које капљица од А до Г пада. Ако то не буде, кишна капљица неће пропасти кроз цев, но ће пасти на унутрашњи бок њен. Као што кишна каиљица са извесном брзином управно пада, тако и са какве некретнице, која је близу еклиптикиног пола, пада светли зрак с великом брзииом на Земљу, где га хвата гледалац са цеВЉ У У руци т. ј. са дурбином. Ако претпоставимо, да Земља мирује. то ће гледалац управити дурбин тачно у онај правац, којом светли зраци долазе т. ј. на некретницу. Ако сад претпоставимо, да се Земља на један пут крепула, онда неће пасти светли зраци, као пре, иза дурбина у око гледаочево, већ у унутрашњост дурбина на бок, који лежи сунрот правцу кретања земљиног; управо онако као кишгга капл>ица у цеви Дакле гледалац је неће видети и да би је видео мора дурбин повити у напред на ону страну, на коју се Земља кренула. Кад би се Земља кретала само у једном правцу, то бисмо морали дурбин управити само напред. Аш у ствари није тако, јер се Земља креће око Сунца по путу, којн је сличан кругу. Ако неки човек иде у северни правац кад киша управно пада, он ће морати нагпути свој штит, а врх његов неће показивати какву тачку на небу одакле кишне капљице долазе, већ неку тачку која северно лежи. Ако пак иде кругом, дакле постепено се креће према 3, Ј, И и најпосле С, опазиће, да ће опет морати свој штит напред нагнути, те ће и врх штитов тако ието постепено показивати 3, Ј, И и С и увериће се, да не нагиње штит због ветра, већ због кишних капљица, које управно падају. Врх његовог штита показаће читав ред тачака по небу, које леже у једном кругу, дакле слику његовог сопственог пута. Исто тако мора и гледалац, који посматра какву некретницу у близини еклиптикиног иола,Гу

току једне године, управљати поступно свој дурбин на читав ред тачака по небу, које граде круг т. ј. некретница мора у току године дана да опише, аа гледаоца на Земљи, око свог правог места иривидно мали круг, који је у ствари слика земљиног пута, што га она опише оптичући око Сунца 1 ). Откривач аберације је ипглиски астроном Бредле (рођ, 1692 г., умро 1762). Не оатиче Сунце око Земље, већ Земља оитиче око Сунца. Револуција је узрок разлици годишњих времена и дужини дана. \ 13. Објашњење сунчевог вдретања за време једне рево«дуције зем^вине. Сунце и Земља слободно лебде у простору. Небо је позадина, на којој са Земље мислимо да впдимо Сунце, а тако бисмо исто са Сунца на небу видели нашу Земл.у као небеско тело. Нека је у сл. 16. с Сунце, у средшш кружног пута земљиног абвг, спољни круг нека представља не- ^ беску СФеру у највећем кругу, рецимо, већ познату нам ек.шптику. Ако Земља 9. марта стоји у а, онда ће нас визирна пруга, која пролази кроз средиште сунчево, одвести на небо у по- 0 Л четку знака овна. Ми кажемо Сунце улази у овај знак. - Ако се Земља помакне од а до х, онда је оптичко место сунчепо на небу, гледајући с ове тачке, у X'. Сунце се помакло привидно у еклиптици за угао асх, који је раван углу "УСХ'. Пређе ли Земља за време нашег пролећа до 9. јуна од а до 6, онда Се мора и Сунце помаћи привидно од ■у до 69, па тако исто као и Земља променити своје место за 90°. Пређе ли Земља за време нашег лета другу четвртнну свога пута, бв, то мора п Сунце тако исто привидно да иређе другу четврт еклиптике од до и 11. септембра да уђе у знак теразија. Ако Земља прође за време зимње полугодпне другу половину свога пута, од в преко г у а, онда мора и Сунпе нривидно да прође другу половину еклиптике од ^ преко ,5 до . Како је Земљи потребпо, да Збо® прође за 365 дана, 6 сах., 9 мин. и 15 сек., то отуд на дап прелази ') Б1е8<;епте§'8 РориЈаге Штте18китк1е, пеи ћеагћеИе!; V. Сг. М. ТУ. Меуег и. Рго?. Бг. В. 8сћ\та11)е, Вег1т 1890. стр. 105. Прев.