Prosvetni glasnik
14
ОСНОВИ МАТЕМЛТИЧКЕ ГЕОГГАФИЈЕ
тачке, која је унравио осветљена; због земљино ротацпје ова се тачка једнако мења, као што и граница осветљавања сваки час додирује друге тачке. 4 Јачина тоилотних зракова зависн поглавито од угла њиховог упадања, и топлота је у толико јача у колико зрацн на Земљу управније падају, на против у толико је мања, у колико косије падају. Код косог упадања губе сунчани зраци више топлоте у ваздуху; они морају већи простор земљине површине да загреју, но кад управно падају. Сам ток појава објашњава се најкраће од прилике овако: а). Ако Земља 9. марта стоји у I (сл. 18), онда централа пролази кроз екватор; граница осветљавања пролази кроз полове а и полови све упореднике; зато су дан и ноћ на целој Земљи једнакиНа половима се раздваја шесто-месечна зимн.а ноћ од шесто-месечног летњег дана. — Сунчани зраци једино на екватор падају управно, зато је ту пајвећа топлота, лето. Сва места, што леже између екватора и полова, осветљена су тако, да на њих супчани зраци падају косо, али на места са једнаком ширином падају под истим углом. На северној полулопти је пролеКе а на јужној јесен. То исто бива кад Земља 11. септембра дође у III; само што онда на северној полулопти почиње јесен, а на јужној пролеће. б). Кад Земља 9. јуна дође у II, централа пролази кроз северни повратник. Северни стожерник лежи сад сав у осветљеној, а јужни сав у мрачној страни. Упоредници нису преполовљени, но само екватор као увек. На северној полулопти леже већи делови упоредника у осветљеној страни, а на јужној мањи\ зато је овде најкраћи а тамо пајдужи дан. На северном полу је средина шесто-месечног дана, а на јужном полу средина шесто-мосечне ноћи. На екватору су дан и ноћ једпаки. Суичани зраци падају управно сад само на северни повратник, на северној полулопти је сад лето а на јужној зима. — Све бива супрот овоме, кад Земља 9. декембра дође у 1У-ту тачку еклиптике. Јужни стожерпик је сав у осветљеној, а северни у мрачној страни; на јужној по 1улолти леже већи делови упоредника у осветл.еној страни, а на северној мањи; овде је сад најкраћи а тамо најдужи дан, као што у исто време на северном полу почиње друга половина шесто-месечне ноћи. На екватору су увек дан и ноћ једнаки. Наиомена. На овој габлици се може видети дужина дана појединш места за време године дана.
Шприна
Најдужи длн
Најкраћа ноћ
0°
12 сах. 0 мин.
1 2 сах. 0 мин.
10°
12 <( 3 5 ({
11 д 25 «
20°
13 « 13 «
10 « 47 «,
30°
13 (( 5 6 «
10« 4 «
40°
14 « 51 ((
9 « 9 «
О О 10
16 « 9 ((
7 « 51 »
60°
18 а 30 ( (
5 « 30 «
66°32'
24 « 0 а
0 « о «
За северну подарну зону важи још ова табела*
Ширина
СУНЦЕ НЕ ЗАЛАЗИ
СуНЦЕ СЕ НЕ РАЂА
70°
6 5 дана
6 0 дана
75°
103 «
97 „
80°
134 „
127 «
85°
171 ,,
153 <,
90°
186 «
179 „
\ 16. Поређење доба дана и годишњих времена ^од разних земиљиних становнш^а, 1. Становници земљини, што имају једнаку геограФску ширину а за 180° разну дужину, нмају иротивно доба дана, а једнако годишње доба. 2. Они становници наше Земље (антихтони), који су на једнакој геограФској дужини а на противној географској ширини, пмају исто доба дана а иротивно годишње време. 3. Становници, који имају једнаку али противну геограФску ширину и за 180° различну дужину (аптиподи), имају иротивно и доба дана и годишње време. I 17. Зоне земиљине. Земља је подељепа због разног загревања у три топлотна појаса, који се зову појаси (зоне): 1. Жарки или троаски аојас између оба повратникн, 47° шнрок. У овом појасу су дани на близу једнаки; тачно ово важи за екватор. — Сви стансвници ове зоне виђају Сунце два аута у зениту и тада су без сенке, иначе су са две сенке. Промена годишњих времена се овде слабије осећа но у осташм појасевима, пошто Сунце одступа мало од зенита; дани се по дужини мало