Prosvetni glasnik

ОСНОВИ МАТЕМАТИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ

15

разликују. Обично се разликује сушно (врело) и кишно (хладније) доба годиие. 2. Умерени аојас, северни и јужни, између повратника и стожерника. Сваки је широк по 43°. Дужине ^ана су већ различитије но у жарком појасу. Стаповници овог појаса ие виде иикад Сунце у зениту и имају једну сенку. — Разлика годишњих времена је јача; у средини овог појаса јасно се разликују четири годишња времена. 3. Хладни иојас са ширином од 23 1 / /°. Сунце овде не залази лети данима, недељама, па чак и месецима, зими се опет не рађа за толпко исто. Односно сенке становницима половим сенка к ружи; они виде своју сенку бачену у све правце. Годишњих времена овде има два, кратко лето и дуга зима. Како овде сунчани зраци падају веома косо, то се овде не може да развије већа топлота. \ 18. Об<лш^ зем«1>иног пута. Коиерник, који је први дошао на мисао, да Земља оптиче, тврдио је, да је облик земљипог пута круг, у чијем средишту стоји Сунце. Ово у ствари није тако, земљин је пут елипса, као што је то Кеплер и за остале планете доказао. У једној од жижа ове елипсе стоји Сунце. Сл. 19. представља елипсу; аб је највећи пречник , а велика осовина, вг је најмањи пречник, мала осовина; Сунце не стоји у пресечној тачки осоввна, у о, већ ван ове, у једној тачки велике осовине, с, у жижи.

I 19. Пос,ледице Ј ^ретања зем^љиног по елиптичном путу. Оне су ове: 1. Неједнако удаљење земљино од Сунца. Земља је неједнако удаљена од Сунца; тачка земљкног пута, што јс најближа Сунцу, зове се блиаина сунчева (перихел, од јелин. нропоз. регГ = око, около и ћеИоз = сунце), а најдаља тачка зове се даљина сунчева. (апхел, - од јелин. пропоз. аро = од, даље, и ћеНоз). Неједнака 6рзина земљиног иута. Како је Земља неједнако удаљена од Сунца, то она оптиче неједнаком брзином, Привлачна снага тела не зависи само од масе но и од даљине тела. Брзина земљина мора према томе, због веће близине, бити већа на путу земљином од апхела до перихела, а мања, због веће

даљине, на путу од перихела до апхела. 3. Неједнано трајање годишњих времена. Због неједнаке брзине мора Земља онај део свога пута, у коме је перихел. прећи за краће време, но ону иолосину у којој се налазп апхел. Ово утиче јако н I дужину наших годигпњих времена. Пролеће и лето на севериој полулопти, или наша летња иолугодина је 7 дана и 6 сах. дужа од наше зимње нолугодине. На јужној полулопти су односи наравпо обрнути; тамо је зимња полугодина дужа од летње. Што је дуже лето код нас, имамо да захвалимо тој околности, што у ономе делу пута, којим пролази Земља за време нашег лета, лежи апхел, па се с тога Земља спорије креће, но у другој половинп свога пута. \ 20. Једначење (једначина) времена. 1. Прави сунчани дан. Време што протече између две кулминацнЈе сунчеве, којо једна за другом долазе, зове се ирави сунчани дан. 2. Промена дужине иравог сунчаног дана. Дужина правог сунчаног дана у години кије подједнака. Прво, земљин пут је елиптичан п с тога брзина земљина на њеном путу или привидна брзина сунчева на небу није у век иста; друго, што је привидни пут сунчев нагнут према екватору, те с тога је пут од једног небеског меридијана до другог час дужи час краћи, и у толико је дужи, што је већа косина пута према небеским меридијанима. 3. Средњи сунчани дан. Због непрестане промене дужине прави сунчани дан није угодан за тачну деобу времена у грађанском животу. С тога је и узет средњи сунчани дан, чпја дужина остаје непромењена преко целе године. Сваки обичан часовник( који иде правилно) показује средње, а сунчани часовник покпзује ираво сунчано време. 4. Једначење времена. Разлика између обичног часовника и сунчаног зове се једначење (једначина) времена. Четири пута у години: 3. априла, 2. јуна, 19. августа и 12. декембра једначење времена је равно 0 т. ј. сунчани п обични часовници слажу се; од 12. декембра до 3. априла, а тако псто од 3. јуна до 19. августа је оно иозитивно, т. ј. обичан часовник иде напред од сунчаног часовника; напротив у остало доба годпне је оно нега.тивно, т. ј. обичан часовник заостаје за сунчаним. Своју највећу позитнвну вредност, 14 5 мии., достиже једиачење времена 30. јануара т. ј. напг часовиик покааује 12 сах. 14. мин. кад Суице