Prosvetni glasnik

пролази кроз меридијан; своју највећу негативну вредност, 16 ј мин ., показује 21. октобра т. ј. кад е право подне, наш часовпик показује 11 сах. 43, мин. 3. Пој аее које се објашњују једначењем времена. Одступањем средњег сунчаног времена од правог објашњује се позната појава. што почетком Фебруара изгледа, да дани после подне више расту но у јутру, а крајем октобра пре подне мање опада но после подне. 3 0-ог јануара је н. пр. једначење времена 14. мип. т. ј. Сунде кулминује у 12 сах. 14. мии. ; тога дана је дужипа дана у Београду 10 сах. и 12 мин; Сунце се рађа у 5 сах. и 6 мин. пре кулмипације, дакле у 7 сах. и 8,. мин., а залази за толико исто после подпе, око 5 сах. и 2 0 л мин. Како мп завршавамо наше пре подне у 12 сах. средњег времена, то тога дана средње пре подне траје 12 сах. — 7 сах. 8 5 мин. = 4 сах. 51. мип. док после подне траје 5 сах. 20. Иосле подне је према нашем рачунању дуже скоро х / 2 сах. Обратно је то крајем октобра, кад средње подпе заостаје иза правог; онда ће се пре подне цродужити. 2. 0 МЕСЕЦУ. I 21, Месец је ^лопта. Месец је лопта са пречиичком од 3480 км. Површина је приближно 1 / 1А део земљине, запремина 1 / м део земљине запремине, а маса је само Х / 1Л део земљине масе. I 22, Месечева ^ретања. И Месец има као год и Сунце два кретања; дневно од истока на запад и месечно, прелазећи на дан око 13° од запада на исток, дакле супротно обртању неба, и оптече за 27 дана, 7 час. 43 мин. и И 5 сек. животињски круг. Дневно кретање месечево је иривидно ; оно поетаје услед обртања земљиног око осовине од запада на исток. Право кретање месечево је месечно; јер је Земља Месецу оно, што је Сунце Земљи, централно тело. Али како Земља зависи од Сун-

Сл. 20.

29. Јам.

Сл. 21.

ца, то мора и Месец заједно са Земљом за годину дана оптицати око Сунца. У ствари Месец има двогубо кретање: око Земље и са Земљомоко Сунца. \ 23. Месечева ротација. Тачније нроматрање Месеца научило нас је, да он окреће Земљи само једну страну. Отуд изводимо, да се он обрће око своје осовине, али да је време обртања једнако са временомсидерског месеца.

I 24, Месечев пут. Месец оптиче по елиптичном путу (ако замислимо да Земља мирује), а у једној од жижа стоји Земља. Али како Месец са Земљом оптиче око Сунца, онда прави месечев пут изгледа као слабо пскривљена змијаста ируга , која око 13 пута обавија земљин пут (упор. сл. 20). — Сем тога месечев пут је за 5° нагнут над земљиним путом. Тачке, у којима месечев пут сечс земљин, зову се укрснице. С-редња даљина месечева од Земље је 384000 км.= око 60 земљиних полупречника, а ближи је 400 пута но Сунце. Дистервегова популарна наука о небу представл.а месечев пут овако ■ Наиомена. У сл. 21. нека су АВ, БВ, ВГ и ГД једнаки делови земљиног пута, које Земља прелази за 7 дана, онда ће Месец, кад Земља у Д дође т, ј. кад је она прешла 4 ова дела за 28 дана, оптећи један пут око Земље. Око А, Б, В, Г и Д описани мали кругови престављају месечев пут, који би он описао, кад се Земља не би кретала, а они делови њоговог пута. шго су тачкасто обележени, то су делови, које Месец означеног дана још није прошао. 1. јануара стоји Земља у А, Месец у а. Док Земља прође од А до Б, Месец је прешао четвртину свога пута и он ће се налазити од прилике у 6. Пут, што га је прешао, биће наравно представљен пругом а6. После 7 дана долази Земља у В, Месоц у в; после још 7 дана они су у Г и г, а после опет 7 дана у Д и д. Наравно да је месечев нут пруга абвгд , дакле слабо искривљепа змијаста пруга. I 25. Месечеве Фазе. Под месечевим Фазама или мбнама разумеју се промене светлог облика, које се на Месецу показују услед његовог разног положаја према Сунцу и Земљи. Узрок је овоме та околност, што Месец нема своје сопствене светлости, већ- је прима од Сунца. Ток појаве је (в. сл. 22.), ако је 3 Земља, С Сунце, АБВГД месечев пут, у најкраћем овакав: 1. Месец стоји између Земље и Сунца у А, онда он окреће Земљи тавну страну, дакле не види се; тад он кулминује са Сунцем. 2. Ако се Месец удали од Сунца према ис-

1. Јан.