Prosvetni glasnik
17
3
Сл. 22.
току, онда се с вечери показује најпре као узак осветљен срп (младина, млад месец). После 7 дапа и 9 сах. од осветљене стране нама је половипа окренута, Месец се удалио од Сунца на исток за 90°, тада је ирва четврт, и светли у првој половини ноћи. 3. Ако се Месец после 14 дана и 18 сах. толико помакне, те је у В и за 180° се удали од Оунца, дакле лежи према њему, тад видимо осветљен цео колут, то је иун месец или уштаи, и он светли сву ноћ. 4. Како се отпочпе Сунцу све више приближавати, почне и његово осветљење даопада у толико истој мери у колико је пре расло; кад је за 270° удаљен од Сунца, после 22 дана и 3 сах., впдимо му опет половину осветљену , тад је- последња четврт јусек) и он светли у другој половинп ноћи. — Светли облик месечев је сад све мањи и мањи и после 29'/ 2 дана досгиже Фазу мена, кад отпочне понова своје оптицање. Наиомена. Пепељава светлост месечева. — После мене Месец изгдеда као узак срп, док остади део месечев посут је слабом светлошћу (обично звана пепељава светлост месечева); исти је такав случај пре но што ће да наступи мена; узрок је овој појави то, што у овом положају пада на Месец пупа светлост земљина па се отуд овамо опет одбија. I 26, Сунчево и месечево помрачавање. Ако осветлимо неко тамно тело светлим, то ће оно бити осветљено по оној страни, што је окренута светлом телу, док ће друга бацити сенку. Тако ,'је и код Земље и Месеца. Само се овде разликују две врсте сенки, језгра сенке и полусенка. Језгра сенке је потнуно неосветљени простор иза неког осветљеног, непровидно^ тела. Под иолусенном разуме се простор иза неког осветљеног, непровидног тела, у који су продрли неки светли зраци. Месечева и земљина језгра сенке имају облик купе, јер су Месец и Земља лопте и мање од светлог тела. У сл. 23. нека је С Сунце,
Сл. 23.
3 Земља. Између обеју тангената које се секу иза Земље, налази се језгра сенке ЗОА, а између тангената, што се секу пред Земљом, обухваћено је простирање полусенке. Она изгледа као зарубљена купа, чији врх лежи између Сунца и Земље. а). Сунчево иомрачавање. Нека је у сл. 24. С Сунце, М Месец а 3 Земља. Три небеска тела леже на једној правој, а Месец се налазн између Сунца и Земље. Становници земљнни око 6 су у језгри сенке месечеве. Њима изгледа, да је цео сунчев котур покривен Месецем: ту је тотално (иотиуно) иомрачавање сунчево. Предели око а и в налазе се у полусенгди месечевој т. ј. тамошњим становницима је Месец покрио само један део од Сунца. Сунчево помрачавање око а и е је с тога иарцијално (делимично). У сл. 25. стоји Месец тако далеко од Земље да ни врх његове сенке не доетиже до ње. Замислимо, да смо у овоме случају продужили осовину месечеве сенке у истом правцу до саме Земље, онда ће становницима оних места, где
Сл. 24.
Сл. 26.
Сл. 25. је продужена осовина додирнула Земљу (а), изгледати Сунце као да је у средини помрачено, тако да периФерије сунчевог и месечевог колута граде концентричне кругове. Непомрачени део сунчевог колута светлиће у облику прстена. С тога се такво сунчево помрачавање зове ирстенасто. У сл. 24. је у 6 тотално, у а и в парцијално, а у сл. 25. је у а прстенасто сунчево помрачавање. Како се Месец налази, кад је помрачавање сунчево, увек на једној правој између Земље п Сунца, онда сунчево помрачавање може бити само онда кад је мена. Сунчево помрачавање почиње свагда са западног краја његовог и напредује према истоку; ова се појава не види у једно исто време у свим пределима, где се она појавл 5 ује.