Prosvetni glasnik

отргнути од поставке, да Земља стоји чврсто и мирн Ј у центруму, око које сва небеска тела оптичу, док 1543. г. Коперник не постави са свим супротну теорију, У опште разликују се 4 нланетне системе: 1. Птолемејева, назват по Птолемеју, који је жпвео око 140 г. пр. Хр. у Алексапдрији. По њему

пр. Хр.) и Аристарх (око

ној постељи видео први штампан табак свога дела. (Ол. 30). Наиомена Претходници Коперникови у етаром веку били еу Платон (+ 34? 27 0. пре Хр.). Они не само да су поставили ротаци;у Земље, већ су скоро дошли на мисао о хелиоцентричној еистеми. 4. Тихонова, покојој I / је Земља опет^некрет- \ \ ^ ' / / на и око које Месец \ / и Супце оптичу; око посдедљег оптичу по овоме реду: Меркур, Сл. 30. Венера, Марс, Јупитер и'Сатурно. Ову систему поставио је чувени астроном Тихо Брахе (1546 — 1601).

Ол. 28. око некретне Земље најпре оптиче Месец, па Меркур, Венера, Сунце, Марс, Јупитер и Сатурно. Осму СФеру заузимају некретнице; једанаести и последњи круг звао се Рптит тоћПе, у коме су све остале звезде дневно оптицале од истока на запад. 2. Египатска. Ова се разликује од пређашње,

Сл. 29. што су Меркур и Венера трабанти сунчеви и оно с њима оптиче око Земље (сл. 29). 3. Коиерникова, једина нстинита, по којој се могу све појаве врло просто објаснити. По овој Оунце стоји у центруму своје системе и око њега оптичу: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурно. Ова система носи име по Фрауенбуршком канонику (у источ. Пруској) Словенину Коиернику (1472— 1543), чије је славно, цапв Пију III посвећено дело „Бе геуо1и(;шшћи8 огћ1ит соеЈезиит" штампано 1543. г. у Ниреноергу. Коиерник је на самрт-

§ 29. 1^ешлерови за^они. Велике заслуге има за оснивање Коперниковс системе Талијанац Галилео (1565 —1642), отац новије физике, први који је открио са тек про- ^ ч \ нађеним дурбином чу- / _ ^ \ \ до звезданог света. ј / / \ \ Његова извешћа и на- ' I \ \ учне поставке добили / \ (3/) 111 су своју вредност \ \ ( V — ј Ј ! Ј тек преко Кеилера и \ \ Ј / / Њутна. \. / Три Кеплерова закона о кретању плаСл. 31. нета гласе: 1. Планете оитичу око Сунца ио елиисама, а оно стоји у једној од жижа њихових. 2. Полуаречник иутање (или радијус вектор т. ј, пруга која везује средишге сунчево и планетно) оиисује за јед- ^ нака времена јед- ~7 наке иовршине. СВ, СГ, СД, СЕ су ј -А В г полупречници пу- А[ тање. \ / 3. Квадрати времена оитицања двеју иланета стоје Сл. 32. у истој размери као кубови њихових средњих даљина од Сунца. Првим законом одређен је облик плаиетних путова. Другим се показује начин кретања сваке плунете по њеном путу. По овоме закопу мора свака плапета да се успорело крећс од перихела