Prosvetni glasnik

20 осиови МАТЕМАЧ до апхела, а убрзано од аихела до перихела. Трећи закон показује најјасније силу која управл.а кретањем свих плаЕЈЗта. Ако је даљина неке планете од Сунца д, време оптицања в, и означимо ли те исте колнчине за неку другу планету са Д и В, то се по трећем Кеплеровом закоиу има: в 2 : В 2 — д 3 : Д 3 Кеалер је рођен 1571 г. у Вајду, граду виртеибершком, провео је цео свој живот у оиротињи и муци и умро је 1 630 г. у Регенобургу, куда ое био упутио, да измоди ноплаћиваље неке заостале пенсије. Истшштост Кеплерових закона доказао је Инг.шз Њутн (1642 —1720) открићем закона о гравитацији. Он гласн: привлачење двају тела стоји у иравој размери ирема њиховим масама, а у обрнутој ирема нвадрату њихових даљина. Прича се, да је Њутна навео пад једно јабуке на проналазак закона гравитације. Његово тело укопано је са краљевским почастима у Уестминсгру. Његово главно дело зовс се; РппсГрга гпатетаИса рћИоиорћгае па1игаШ. Коиерник је учио о кретању планета око Оунца, Кеилер је нашао законе, по којима опе оптичу, Њутн је открио силу, која управља тим кретањима, § 29. П<данетарна система нашега Сунца. Опа се састојп: 1. из Сунц'1, које зрачи светлост и топлоту. 2. из иланета: а) четири ближе Сунцу (сродне Земљи): Меркур, Венера, Земља, Марс; б) из 330 иланетоида или астероида. в) из четири сиољашње, од Сунца даље планете: Јуиитер, Сатурно, Уран и Неитун ; последњу планету открили су рачуном 1846. г. француски астроном Леверије и инглиски астроном Едемс, а на небу немачки астроном Гале. 3. из двадесст сателита\ они оптичу сваки око своје главне планете и с њоме око Сунца, од кога и они добнвају светлости. Од четири унутраш њих планета Земља има један, Марс два (веома мала) сателита; од спољашњих Јупитер има четири (открио их је ГалилесТ и то је прво откриће са дурбином), Сатурно 8, Уран 4 и Нептун 1. Сатурно се одликује, што пма 8 сателита и три прстена. 4. из великог броја комета. 5. из великог броја ројева метеорита. 6. пз магловитог ирстена (зодијачна светлост). Наиомена. Да лн има планега измођу Меркура и Супца, тако званнх интрамеркуралних планета, није са сигурпошћу доказано. Исто је тако у питању: да ли има транснеитунских планета.

КЕ ГЕОГРАФИЈЕ

ТРЕЋИ ДЕО. Топографија неба. § 80. Сунце. 1. Величина. Сунце је ванредно велико. Његов пречник је 109 пута већи од земљиног, површина му је 12000 пута већа, а запремина је више од 1000000 пута (1300000). У само јодној полутини сунчевој не само што може да стане Земља са Месецем с правом даљппом (334500 км.), но би још мало требало, па да може Месец оптицати око Земље. 2. Густина. Волумен је сунчев више од мнлион пута већи од земљиног; алн би ипак 324000 Земаља биле довољне да одрже равнотежу Сунцу; његова густина је само од земљиие, није дакле много већа од воде. 3. Тежа. Због веће масе Сунце мора имати н већу тежу но Земља; она је на Сунцу око 28 пута већа но код ннс. 4. Кретање. Сунце се обрне око своје осовине за 25/4 Дана; али оно има и једно унапредно (транслационо) кретање у васиони око једног заједничког тежишта свију небеских тела. 5. Даљина сунчев а од Земље. Она износп близу 24000 земљиних нолупречника =150 милиона км. Светлост пређе овај пут, поред све њене брзине од 300000 км. у секунду, тек за 8 мин. и 19 сек. 6. Количина с унчеве тоилоте. Количина топлоте, која са сунчаним зрацима у свакој минути на Земљу дође, представља 228000 милијарада коњских снага, а Земља прима само 2 ш ооо ооб део од све исиуштене топлоте. И ако је на Сунцу ванредно велика топлота, опет ће се оно некад угасити, јер се пе зна извор, који би могао непрекидно давати Сунцу све нове и нове снаге. Могу се сматрати као извори његове топлоте то, што се оно све више и више згушњава, или оне метеорне масе што на њега падају, али ни то није никакав неисцрпан извор снаге. Наиомена. Хелмхолц је прорачунао, да би Сунце, кад би поступним згушњавањем доотигло оадашњу густину наше Земље, произвело толику количину топлоте, да би ое тиме могла накнадити сва топлота, коју би Сунце за 17 милиона година изгубило зрачењем (иопуштањем). 7. Темиература сунчева. На основу онога што се зна о топлоти сунчевој, као и тога, што у атмосФери суичевој пма поглавито водоника и гвожђано паре, може се рећн да је температура сунчева врло висока; колика је баш она, не може се још са сигуриошћу рећи. 8. Физичке особине сунчеве. Спектрална анализа показала је, да на Сунцу има познатих нам