Prosvetni glasnik

ОСНОВИ МЛТЕМАТ

'пчке геогрлфпје

материја, као што су: гвожђе, цинак, никл и т. д.; а исто тако и то: да је Сунце усијано тело, обавијено усијаном атмосФером, чији је доњи део познат нод именом хромосфера., која се завршује короном. Корона се врло добро посматра у време тоталних помрачавања сунчевих. На површини сунчевој, коју зидпмо и која је названа фотосфера, виде се с времена на време тако звапе иеге, удубљености фотосФерине. Број ових пега, кад што већи а кад што маљи, мења со: старе пеге пшчезавају а нове се појављују. Од прилике сваке једанассте годипе има их највише (једанаето-годишња периода максимума пега). Посматрањем сунчевих пега откривена је његова ротација (§ 30, чл 4.). Нааомена. У иовије доба опажена је нека веза између иега на Сунцу и наших метеорлошких и других земаљских појава, од којих помињемо, као добро потврђену, поларну свстлост и магнетизам земаљски. 9. Протуберанце. Кад је тотално помрачавање Сунца, виде се у хромосФери сунчевој црвене ждраке Фантастичног облика; то су тако зване иротуберанце, које као огромне масе усијаног водонпка избијају кроз атмосФеру сунчеву у висину често од 150000 па и до 360000 км. јј 31, Планете. 1. Средња одстојањ а од Сунца. Најпре да научимо одстојање планета од Сунца. Ако узмемо земљино одстојање за јединицу, онда је средње одстојање од Сунца код Земља = 1 Меркура ....... 0,4 . Венере , 0,7 . Земље 1,0 . Марса 1,5 .

мил. км. 58 108 150 227 317 777 1424 2864 4487

Планетоида Медузе . . . 2,1 . Јупитера 5,0 . . Сатурна 9,5 . . Урапа 19,0 . . Нептуна . 30,0 . . Земља је у врло повољним око.шостима односно осветљења и тоилоте, јер иа њој нема тако великих противности као на другим планетама. 2. Облик иланетних иутова. Све планете оптичу по елипсама око Сунца. 3. Рот&ција иланета. Брзина ротације је код Марса приближно једнака са земљином, око 24 сах., код Јупитера и Сатурна је знатно већа, они се обрну од прилике за 10 сах. Напомена. Као год што је несигурно, да Меркур и Венера имају диевну ротацију, за коју се мисли, да је по брзинп приближно једнака земљиној, тако исто потребује још нотврду оно гврђење: да се они за време

једне своје револуције обрну једном око своје осовине, те тако да Сунцу при оптицању окрећу увек исту страну. 4. Револуција иланета. Време оптицања око Сунца је код Меркура 88 дана, Венере 225, Марса 687; Југштера 12 година, Сатурна 29, Ураиа 84, Нептуна 167. Највећу брзину има Меркур; јер што је већа даљина од Сунца, то је и брзина све мања. 5. Величина иланета. Ако узмемо Земљу за јединицу величине, то (по Гуте-Вагнеру) појединим нланетама износи површина и волумен :

Површина

Волумен

Планета

км 2

Земља ~ 1

Зенља = 1

Церес .

415000

* * /[200 '

1/ '43000

Меркур.

милиопа

• • 7, •

7, 8

Марс

143

• • 2 /, •

Венера.

465

• • * 3 /26 "

Земља .

510

1 .

Нептун.

9500

19 .

Уран . .

10330

22 .

101

Сатурно

45000

))

88 .

828

Југштер

62000

122 .

1344

Сунце .

6,050000

. . 12000 .

. 1,295000

Већина астеронда су веома мали.

Некима је

површина око 2800 км 2 , те заузимају простор од прилике толико велики као неки наши окрузи (београдски 2905 км' 2 , пиротски 2697 км 2 ). 6. Густина иланета. Планете се разликују по густини. У опште четири унутрашње планете имају приближно густину земљину: 1) Меркур = 1,1. 2) Земља = 1.3) Венера = 0,8. 4) Марс = 0,7. Спољашње планете имају мању густину од Земље (густина земљина = 1): Нептун = 1 /^ (0-3) Јупитер = х / 4 (0'24) Уран = У 6 (0 18) Сатурно = 1 / 9 (0'1). Густина земљина је, као што је то већ раније казано, 5% пута већа од во,\е, а Сатурно показује просечну густину мању од воде. Тако Сатурно има само 0'65 густине, ако узмемо воду за јединицу. Нааомена. Земљи је најсроднија планета Марс, јер он има у атмосФери облака, на њему пада снег, има мора, острва и копна, а и река и планина. 7. Маса иланета. Кад се волумен неког тела иомпожи са густином, онда добивамо слику његове масе. То износи код

Меркура Марса . Венере . Земље . Урана . Нептуна

0,06 земљине масе 0 1 » « 0,8 1 » » 14 17 » »