Prosvetni glasnik

РАДЊА гдавнога просввтног САВВТА

571

стр. 61. и 62. казује, да на чврсто тело иотопљено у течноети утичу две вертикалнс силе у супротпим правцима, и да се разматра, шта ће с телом у течности бити, ако су обе силе једнаке, а шта, ако је једна всћа од друге и т. д. XIX. Погрешни термини. 112. „Ова справица зове се Херонова лоита или ирскалица " (стр. 16). Прскалица (8рпМ1азсће) нпје Херонова лопта, већ је снрава, која ее употребљава у хемијским радионицама. Ероз њен запушач пролазе две савијене цеви. 113. Код свију гимркова (стр. 17., 18 , 19. и и т. д.), код иуцаљке и ваздушне иушке (стр. 22. и 23.), код иарних машина п локомотиве (стр. 42 до 46.) и т. д. употребљени су термини: „ увлачење, утуривање, утеривање и утискивање клипа" и термани: „извлачење и истурање клипа" — место израза: клип се у стублини издиже и сиушта, или иење и силази, или клип се у стублини крећс наиред и назад. 114. „При утуривању клипа у цев, ваздух се под њиме гњечи* п т. д. (Ваздушна пушка, стр. 23). За ваздушаста тела ведимо у таквом сдучају да се сабијају — а не да се „гњече". 115. „Ваздух се у кундаку на толико набије" и т. д. (Ваздушна пушка, стр. 23)Место тога треба да стоји: ваздух се у кундаку толико сабије и т. д. 116. Кад се „друга цев без клипа на кундак наврне и т. д. (Ваздушна пушка, стр. 23). Место; „ наврне" — треба да стоји: заврти. 117. На стр. 27. стоји наслов: „ Ширење тела тоилотом". Израз: ,ширење " не исказује овде оно, што се њиме хтедо (требало) да каже; јер кад се температура увећава или смањује, не увећава се или не смањује се телима само ширина, већ им се увећавају или смањују у исти мах све димензије — њима се увећава или смањује заиремина. За то је термин „ ширење" нетачан, и ако је почео да се одомаћава у нашпм Физикама. 118. Место термина : инерција налазе се на стр. 69., 70. и71. термини : „ аостојанство " и Ђ тромост". — Ђ Постојанство " је у неколико добар израз да замени термин инерција; али „тромост" је израз, који не одговара иојму инерције. 119. „Кад се какво тело уираво у вис баци" и т. д. (стр. 72). Место: „ уираво " — треба да стоји: вертикално. — У свима правцима баца се „ уараво".

120. «Брзина на крају извесног времена зове се Ђ завршстна брзина " стр 72). Не зове се та брзина „ завршетна брзина" већ: крајња брзина. 121. „Кад се ствари разне тежине товаре, које се прво товаре, да дн теже или лакше и зашто се то пази?" (стр. 82). Место израза: „тежине", „теже " и „ лакше" — треба да стоји: сиецифичне тежине, саецифично теже и сиецифично лакше. 122. Аикови, што их дају огледада, названа су у овој физици: „ огледима" и „ сликама а ређе „ликовима " (стр. 112. до 116. и др.). 123. На стр. 114. стоји, да су у калејдоскоиу „утурене три огледалне пруге". — Треба да стоји: у калејдоскопу утврђена су трн узана огледала; огледалне пруге нису тела (бр1§е1з1ге1Геп) и т. д XX. Нетачни термижи. 124. Термин „ зидарски водоравањ а не обележава довољно ову справу, јер тај термин припада по истом праву и либели и воденим теразијама, јер се зидари и њима сдуже за исту сврху. 125. Код вештачког водоскока (стр. 10.) отворени крај цеви назват је свуда „ одушка " —место: отвор цеви или просто отвор. „Одушка " има и другп смисао. 126. Код стабилности стајања (стр. 81.) налази се и ово: „Шевне ди пак ова одвесна линија ма на коју страну ван граница основе, тедо ће се у ону страну претурити". При математичним дискусијама необично је чути као геометријски израз реч: „шевне" или у опште глагод шевнути. 127. При везивању Бунзенових елемената у батерију (стр. 157) стоји: Као што се из слике види, угаљ из сваког едемента, нарочитом саравицом везан је са цинком предидућег" и т. д. Место: Ћ нарочитом наиравицом" — треба да стоји: стегом са завртњима. Наиомена. У нетачне термине спадају и ови: На стр. 12. поред бројева сиецифичних тежина стоји реч „ грама " (види овде број 12). На стр. 20. код шмрка за гашење ватре назван је бакагша суд Херонове лопте „казаном", а спомпњу се и неки „клиаови у казану" (види овде број 46). На стр. 152. о Аекланшовом елементу види овде број 44. п т. д.